Prehrambena suverenost Srbije je neupitna. Mi smo u proizvodnji i izvozu ključnih sirovina, pre svega pšenice i kukuruza, među prvih deset zemalja u svetu. I pored te činjenice, obezbedili smo i dodatne količine drugih namirnica, kako bi tu temu stavili u potpunosti ad akta, rekao je u intervjuu za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Kakvo je stanje zaliha hrane u Srbiji?
– Građani nemaju ni najmanje razloga da budu zabrinuti. Odgovorno ponašanje države u svim, posebno kriznim situacijama, za nas nije tema. Hrane ima i za izvoz, zemlje širom sveta kontaktiraju s nama da kupe određene količine, ali kao što vam je poznato, izvozićemo ih samo članicama „Otvorenog Balkana”, BiH i Crnoj Gori. Iako se svi zatvaraju, mi ćemo za naše najbliže ostati otvoreni.
Da li se uz kontrolisani izvoz pšenice, odnosno ispunjenje ranijih ugovora, na čemu su insistirali izvoznici, slično može očekivati i za druge proizvode čija je prodaja stranim kupcima privremeno stopirana?
– Država prati u svakom trenutku šta se dešava na najvažnijim tržištima i u svakodnevnoj je komunikaciji sa inostranim partnerima, kako bi imali što preciznije procene o daljim merama. Ništa se ne radi napamet, niti iz hira, tako da će, ukoliko bude potrebe, sve biti dodatno razmotreno.
Ima li država mehanizam da i posle aprila (do kada su cene osnovnih namirnica zamrznute, tačno šest meseci) na neki način utiče na moguće prekomerno poskupljenje hrane?
– Apsolutno. Ipak, treba imati na umu da bi u slučaju daljih snažnih skokova cene energenata bilo nemoguće držati pretkrizne cene. Sigurno je, međutim, da ćemo i u tom slučaju imati svakako daleko bolju situaciju nego mnoge države širom sveta. Ne zaboravite da je cena goriva i gasa u Srbiji višestruko niža nego u nekim daleko snažnijim zemljama.
Kakvo je stanje na tržištu đubriva? Da li se prate količine koje su do sada nabavili ratari i kakvu setvu očekujete, s obzirom na trenutne cene žitarica i prognoze sa svetskog tržišta?
– Obezbedili smo dovoljne količine đubriva, svakodnevno radimo na tome da i u narednom periodu dobijemo koliko nam je potrebno. Nije lako, cene svega su enormne, ali kao što smo i u prethodnom periodu to rešili, tako ćemo i u narednom. U stalnom smo kontaktu sa državama koje su najveći proizvođači đubriva, tako da uprkos svim skokovima cena inputa, zaista ne očekujem nikakve drastične oscilacije. Istovremeno, koliko god da je cena inputa skočila, toliko je i cena pšenice i drugih žitarica porasla. One su sada na istorijskim rekordima. Prostora za zaradu će sigurno biti.
U kakvom je stanju trenutno pšenica, koji su očekivani prinosi i da li očekujete da će s približavanjem žetve doći do smirivanja tržišta?
– Odličnom. Za konačne procene je rano govoriti, ali ako ne bude značajnih vremenskih neprilika, svakako očekujem dobre prinose. Smirivanje tržišta će zavisiti isključivo od smirivanja situacije u vezi s Ukrajinom.
Ima li problema za Srbiju u lancu snabdevanja hranom generalno?
– Ne, to bar nije teško proveriti. Idite do prve prodavnice i pogledajte. Najprecizniji odgovor ćete naći tamo. Svega ima i u svakom trenutku. Kada je zbog pandemije, pre dve godine, nastupio opšti haos u svetu, u tom pogledu, gde su najjače ekonomije imale prazne rafove, Srbija je prošla kao da se ništa nije dešavalo. Onoga čega i nije bilo rešili smo u dva dana.
EK je nedavno odobrila program IPARD 3. Očekujete li veće interesovanje poljoprivrednika da konkurišu za ovaj novac?
– Prošle nedelje smo i zvanično od Evropske komisije dobili potvrdu za IPARD 3. Očekujemo veće interesovanje. Ozbiljan rast broja zahteva za subvencije iz prethodnog programa je već zabeležen. Bilo je potrebno vreme da se ljudi uigraju, nauče procedure i pravila. U narednom ciklusu tek očekujem znatan rast zainteresovanosti. Uveli smo i drastične izmene, koje su bile glavni kamen spoticanja. Sada se 50 odsto subvencija za investiciju dobija unapred, ostatak po završetku. Dakle, oni koji nekada u to nisu ulazili jer nisu imali početna sredstva sada neće imati taj problem. Značajan novac je na raspolaganju. Ukupno 388 miliona evra, uz naše sufinansiranje, donosi IPARD 3, plus aktuelni domaći budžet od pola milijarde evra, i to samo za ovu godinu, što su rekordi srpskih subvencija za poljoprivrednike u svakom smislu.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
