Прехрамбена сувереност Србије је неупитна. Ми смо у производњи и извозу кључних сировина, пре свега пшенице и кукуруза, међу првих десет земаља у свету. И поред те чињенице, обезбедили смо и додатне количине других намирница, како би ту тему ставили у потпуности ад акта, рекао је у интервјуу за „Политику” министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
Какво је стање залиха хране у Србији?
– Грађани немају ни најмање разлога да буду забринути. Одговорно понашање државе у свим, посебно кризним ситуацијама, за нас није тема. Хране има и за извоз, земље широм света контактирају с нама да купе одређене количине, али као што вам је познато, извозићемо их само чланицама „Отвореног Балкана”, БиХ и Црној Гори. Иако се сви затварају, ми ћемо за наше најближе остати отворени.
Да ли се уз контролисани извоз пшенице, односно испуњење ранијих уговора, на чему су инсистирали извозници, слично може очекивати и за друге производе чија је продаја страним купцима привремено стопирана?
– Држава прати у сваком тренутку шта се дешава на најважнијим тржиштима и у свакодневној је комуникацији са иностраним партнерима, како би имали што прецизније процене о даљим мерама. Ништа се не ради напамет, нити из хира, тако да ће, уколико буде потребе, све бити додатно размотрено.
Има ли држава механизам да и после априла (до када су цене основних намирница замрзнуте, тачно шест месеци) на неки начин утиче на могуће прекомерно поскупљење хране?
– Апсолутно. Ипак, треба имати на уму да би у случају даљих снажних скокова цене енергената било немогуће држати преткризне цене. Сигурно је, међутим, да ћемо и у том случају имати свакако далеко бољу ситуацију него многе државе широм света. Не заборавите да је цена горива и гаса у Србији вишеструко нижа него у неким далеко снажнијим земљама.
Какво је стање на тржишту ђубрива? Да ли се прате количине које су до сада набавили ратари и какву сетву очекујете, с обзиром на тренутне цене житарица и прогнозе са светског тржишта?
– Обезбедили смо довољне количине ђубрива, свакодневно радимо на томе да и у наредном периоду добијемо колико нам је потребно. Није лако, цене свега су енормне, али као што смо и у претходном периоду то решили, тако ћемо и у наредном. У сталном смо контакту са државама које су највећи произвођачи ђубрива, тако да упркос свим скоковима цена инпута, заиста не очекујем никакве драстичне осцилације. Истовремено, колико год да је цена инпута скочила, толико је и цена пшенице и других житарица порасла. Оне су сада на историјским рекордима. Простора за зараду ће сигурно бити.
У каквом је стању тренутно пшеница, који су очекивани приноси и да ли очекујете да ће с приближавањем жетве доћи до смиривања тржишта?
– Одличном. За коначне процене је рано говорити, али ако не буде значајних временских неприлика, свакако очекујем добре приносе. Смиривање тржишта ће зависити искључиво од смиривања ситуације у вези с Украјином.
Има ли проблема за Србију у ланцу снабдевања храном генерално?
– Не, то бар није тешко проверити. Идите до прве продавнице и погледајте. Најпрецизнији одговор ћете наћи тамо. Свега има и у сваком тренутку. Када је због пандемије, пре две године, наступио општи хаос у свету, у том погледу, где су најјаче економије имале празне рафове, Србија је прошла као да се ништа није дешавало. Онога чега и није било решили смо у два дана.
ЕК је недавно одобрила програм ИПАРД 3. Очекујете ли веће интересовање пољопривредника да конкуришу за овај новац?
– Прошле недеље смо и званично од Европске комисије добили потврду за ИПАРД 3. Очекујемо веће интересовање. Озбиљан раст броја захтева за субвенције из претходног програма је већ забележен. Било је потребно време да се људи уиграју, науче процедуре и правила. У наредном циклусу тек очекујем знатан раст заинтересованости. Увели смо и драстичне измене, које су биле главни камен спотицања. Сада се 50 одсто субвенција за инвестицију добија унапред, остатак по завршетку. Дакле, они који некада у то нису улазили јер нису имали почетна средства сада неће имати тај проблем. Значајан новац је на располагању. Укупно 388 милиона евра, уз наше суфинансирање, доноси ИПАРД 3, плус актуелни домаћи буџет од пола милијарде евра, и то само за ову годину, што су рекорди српских субвенција за пољопривреднике у сваком смислу.
Извор: Политика
Фото: Pixabay
