Насловна ВЕСТИ2 Недостатак шума у Војводини

Недостатак шума у Војводини

66

У оквиру пројекта “Шума зове на дијалог” одржан је округли сто под називом “Оптимална шумовитост Војводине“. Циљ тог скупа било је сагледавање проблема недостатка шума на подручју Војводине из различитих углова, као и могућност да се повећа простор под шумама упркос свим препрекама на терену.

Према речима Душице Миленковић из Покрета Горана, званично, шумовитост Војводине је око седам одсто, што је незнатно повећање у односу на пре неколико деценија када је тај проценат био шест до шест и по посто.

У анализама рађеним пре 40 година израчунато је да би оптимална шумовитост у Војводини била 14,32 одсто. То је циљ коме су сви тежили годинама уназад. Како нисмо успели у томе, цивилне организације су се пре две године окупиле и формирале мрежу ”Пошумимо Војводину” да се ствари покрену.

Тако је и организован скуп свих заинтересованих страна како би проблем пошумљености у Војводини био сагледан из различитих углова објашњава Душица Миленковић.

У току је друга национална инвентура шума у Србији. Према прелиминарним проценама реална шумовитост Србије је око 37 до 38 одсто, уз два одсто површина под шикарама и шибљацима које ће бити категорисане као шуме. Тиме бисмо се приближили оптималној шумовитости Србије раније пројектованој на 40 одсто каже Ивана Васић из ЈП ”Војводина шуме”.

Када је о северној покрајини реч, прелиминарни подаци инвентуре шума показују да ће шумовитост бити око осам одсто, што је опет далеко испод пројектоване оптималне шумовитости од 14 одсто. С обзиром да је Војводина преко 80 одсто пољопривредно подручје, поставља се питање да ли је проценат оптималне шумовитости реалан, Ивана Васић одговара да би она то раздвојила на две ствари а то су оптималне односно реалне процене.

У Војводини тренутно имамо око 170.000 хектара шума којима газдују различити корисници и потребно нам је још толико да бисмо постигли 14 одсто пошумљености. Ми у овом тренутку тих површина немамо. Постоје покушаји на националном нивоу да се те површине обезбеде али и у случају да их имамо, нису све површине погодне за пошумљавање. Исти случај је и у Војводини каже Ивана Васић.

Ивана Васић сматра да је проблем што је шумарство у оквиру просторног планирања, на маргинама. Она додаје да су приликом израде Просторног плана Републике указали да 14 одсто шумовитости Војводине може бити оптимум, али не и реалан проценат и у том смислу су апеловали да нема довољно површина и да би са аспекта просторног планирања требало направити искорак и одредити површине намењене за шуме, али тог искорака за дефинисање површина, нажалост, нема.

Намера организовања скупа о Оптималној шумовитости Војводине била је и да се јавности боље приближе сви проблем у вези са недостатком шума, јер како каже Душица Миленковић из Покрета горана, јавност о томе мало зна.

У погледу подизања шумовитости у Војводини нема пуно простора, нити треба имати велика очекивања. Могућности за то нису велике. Стога треба очувати намену шума и шумског земљишта и тренутно у средиште пажње више поставити очување постојећих шума а онда плански радити на повећању површина под новим шумама.

За то ће бити потребно успоставити бољу сарадњу са локалним самоуправама, да оне саме одреде површине за пошумљавање, кадровски их ојачати и важно је оснажити и афирмисати приватни сектор у шумарству јер они могу дати значајан допринос пошумљавању као и укључити велике пољопривредне поседнике ради решавања проблема шумовитости покрајине, закључено је на округлом столу о “Оптималној шумовитости Војводине”.

Извор: РТВ

Фото: Pixabay