На пролеће, пре кретања вегетације, посађене саднице се прекрате на 2 до 3 пупољка изнад површине земље. Када се у току вегетације развију нови млади изданци до висине 15 до 20 цм, стари изданак се избаци до основе.
Површинска обрада земљишта у младом засаду је веома важна и прву треба обавити већ на пролеће. Даља динамика одржавања земљишта зависи од интензитета ницања корова. Корове у реду треба уништавати плевљењем.
Засади код којих је обављено мелиоративно ђубрење, прихрањују се азотним ђубривима у пролеће, у 2 до 3 наврата. Укупна количина износи 200 до 300 кг по хектару КАН-а на киселијим, и амонијум сулфата на кречним земљиштима.
Наводњавање малине је веома пожељно, а ако је засад подигнут на пролеће, неопходно је да се сваки посађени изданак залије са 5 до 10 литара воде.
Нега малињака у роду
У малињаку који је у пуном роду неопходно је спроводити следеће агро- и помотехничке мере: обрада земљишта, ђубрење, наводњавање, уништавање корова, резидба, заштита од проузроковача болести и штеточина.
Прва обрада се обавља рано с пролећа, а њоме се на дубину од 10 цм могу заорати и минерална ђубрива. Друга обрада стиже на ред средином априла, трећа почетком цветања малине (прва половина маја), а четврта пред бербу. Следи још и обрада после бербе и уклањања старих изданака из засада. Све ове обраде су плитке, у површинском слоју од 5 до 10 цм.
Прихрана
У нашим условима малина се обично ђубри у два наврата: у јесен и у пролеће. У јесен се обавља основно ђубрење стајским и комплексним минералним ђубривима. Стајњак се разбацује сваке треће године у количини 30 тона по хектару, а од комплексних најбољим се показало НПК односа 10 : 12 : 26 + 3% Мg. Количина минералног ђубрива зависи од плодности земљишта, количине хранљивих елемената у земљишту и интензитета гајења. Одмах по ђубрењу је потребно орање.
Пролећна прихрана малине азотним ђубривима обавља се у 2 до 3 наврата. Укупна количина износи 200 до 300 кг чистог азота по хектару, а користе се КАН на киселијим и амонијум сулфат и уреа на кречним земљиштима. Прихрањивање је могуће и кроз систем за наводњавање и таква прихрана се назива фертиригација. Корисна је и прихрана преко листа којом се могу предупредити и отклонити недостаци појединих макро- и микроелемената.
Наводњавање
Наводњавање је неопходна мера у савременом гајењу малине. Посебно је вода важна у периоду цветања и плодоношења. Засади малине се могу наводњавати браздама, вештачком кишом, микрораспрскивачима и капајућим тракама. Успешност наводњавања браздама зависи пре свега од пропустљивости земљишта, али и од нагиба. Будући да се малина често гаји на већим нагибима, постоји опасност од ерозије земљишта па овај вид наводњавања треба избегавати. Вештачка киша такође није препоручљива због веће појаве болести и корова. Једино је оправдана као заштита од високих летњих температура. Микрораспрскивачи обезбеђују, поред земљишне, и ваздушну влагу која је важна за квалитет плодова малине, а уједно снижавају температуру ваздуха у засаду. Најпогоднији за наводњавање малине је систем кап по кап, зато што омогућава уштеде у води, равномерну расподелу воде у зони кореновог система, истовремену прихрану, а избегава се квашење надземног дела биљке које погодује болестима.
Нажалост, веома мали део засада у Србији се наводњава, и то је један од узрока осцилација у укупној производњи, као и у рентабилности појединачних малињака.
Уништавање корова
Ефикасан и све раширенији начин уништавања корова у малињацима је третирање хербицидима. Чим временски услови на пролеће дозволе, треба употребити неки од хербицида за спречавање ницања корова. На пролеће се користе селективни хербициди за уништавање једногодишњих корова који нису штетни за малину. Ако из неких разлога на пролеће није било обраде, онда се могу применити и контактни неселективни хербициди с тим што се третирање мора обављати веома пажљиво убог могуће штете на листовима малине.
Резидба
Резидба малине један је од битних услова за добар род. Може да се подели на резидбу на зрело и на зелену резидбу. Једногодишње сорте малине се орезује на зрело у два наврата: непосредно после бербе и рано у пролеће пре кретања вегетације. Летњом резидбом по завршетку бербе избацују се сви прошлогодишњи изданци, односно, изданци који су ове године донели род. Такође треба избацити и све овогодишње изданке који су поломљени, кржљави или су прегусти. Све те изданке треба одстранити до земље, да не остане никакав патрљ, изнети их из засада и спалити.
Пролећним орезивањем, које се обично изводи крајем марта или почетком априла, уклањају се сувишни двогодишњи изданци, а преостали се скраћују. Оставља се по 5 до 6 добро развијених изданака по дужном метру који су обрасли пупољцима од саме земље. Растојање између изданака треба да буде 12 до 15 цм. Затим се изданци везују ПВЦ канапом за задњу жицу и прекраћују на два до три пупољка изнад задње постављене жице.
Код двородних сорти малине, пролећном резидбом се могу уклонити сви двогодишњи изданци, чиме се подстиче род само на једногодишњим изданцима, односно, род у другој половини лета и током јесени.
Прва зелена резидба малине се састоји у уклањању кренулих изданака све до краја маја, обично сваких 15 до 20 дана, и то најбоље ручно, када достигну 15 цм. Притом треба пазити да се изданци уклањају све до земље. Код двородних сорти малине, једногодишње изданке је могуће прекратити када достигну 50 до 60 цм, чиме се подстиче бочно гранање и помера цветање и плодоношење за сам крај сезоне.
Везивање изданака за жицу
Број изданака који ће бити везани за жицу и обезбедити максималан род у текућој години креће се од 5 до 8 по дужном метру, зависно од сорте, њихове развијености, густине пупољака итд. Радник који издваја и подиже изданке за везивање бира здраве, средње развијене изданке с најкраћим растојањем (интернодијама) између пупољака. Пупољци треба да су здрави, крупни, јасно видљиви и да почињу с најнижег дела изданака, са што мање висине. Изданци треба да су уједначене браон-жуте боје по целој дужини, без знакова присуства болести (мрке и светле флеке). Приликом везивања изданака важно је да из сваког садног места имамо по неки изданак који везујемо, ако не за горњу, оно бар за доњу жицу, како би засад увек имао задовољавајућу густину.
Предебеле и предугачке изданке без пупољака у доњој зони и са доста бочних грана треба избегавати. Ако је просек висине изданака знатно изнад горње жице, морамо подићи горњу жицу. Тако ћемо имати боље искоришћење родног потенцијала. Приликом везивања изданака ПВЦ везивом потребно је обратити пажњу на то да буде довољно чврсто, тако да се прекраћени изданци не извлаче, да не падају ван реда и да растојање међу њима буде приближно једнако.
