Како помоћи воћкама да донесу здраве и квалитетне плодове, сазнајемо од мр Гордане Јовановић, саветодавца Пољопривредне саветодавне стручне службе у Лесковцу. Она препоручује неколико прскања у току вегетације, у одређеним фазама развоја и – правилно одабраним препаратима:
- Најпре је у стадијуму “белих балона”, у коју воћке улазе обично крајем марта-почетком априла, потребно применити препарате за сузбијање гљивичних болести – пламењаче шљиве, монилије, рђе шљиве, рогача, шупљикавости лишћа и др, а то су корус, лентос, октаве, галофунгин, браво, дионал, свич, алерт, кубик, сигнум, акорд, манкогал, полирам, и др. Фунгицидима ваља додати и неки од препарата за сузбијање штеточина – цветоједа, шљивине осе, шљивиног смотавца, биљних ваши, а то могу да буду калипсо, ципкорд, фастак, конфидор, актара, тонус, моспилан… Неких пролећа потребно је сузбијати и гриње, па се у већ постојећу мешавину улива специфични инсектоакарицид демитан, омајт, неорон, ортус, нисурон.
У фази прецветавања, када отпадне две трећине белих, круничних листића (крај априла-почетак маја) прскање ваља поновити једном од комбинација предложених за претходни третман. Следеће прскање је 10 до 15 дана после прецветавања, најчешће је то крајем маја – средином јуна. И за ово прскање може се применити комбинација фунгицида и инсектицида који су препоручени за друго прскање. Петнаестак дана после трећег третирања – од краја јуна до почетка јула, препоручује се примена једног од фунгицида за сузбијање паразита изазивача трулежи плодова (М. fructigena): свич, дионал, митос, телдор и др. Уколико се у засаду региструје појава штетних инсеката, може се додати инсектицид с кратком каренцом ,какав је моспилан, волеј, децис, фури, хостаквик и др.
Заштита се не завршава када се обере последњи плод. После тога следи још једно прскање препаратима на бази бакра: бакарни креч, коцид, купроксат, бакарни оксихлорид, фунгуран-ох, бордовска чорба, бакроцид, блаувит, купраблау и др. Они треба да спрече развој гљива које изазивају прерано опадање лишћа, односно превремену дефолијацију.
У јесен, када две трећине листова опадне, и непосредно пред почетак вегетације (до фазе бубрења пупољака) препоручује се примена неког препарата на бази бакра какви су купрагрин, блаувит, бакроцид, фунгуран-ОХ, коцид, бакарни креч, бордовска чорба, бакарни оксихлорид и други. Уколико се укаже потреба, под крај зиме шљиве се опрскају мешавином бакарног фунгицида и минералног уља којом се умањује број вегетацијских прскања против болести и штеточина. Код зимског третирања важан је квалитет прскања. Воћку треба “окупати”, тако да раствор препарата и воде цури низ дебло, опрскати са свих страна како би била добро наквашена. Прска се по тихом и сувом времену на температури преко пет Целзијусових степени.
Осим шљивине осе (Hoplocampa sp. која се сузбија у прецветавању (када отпадне 70-80 одсто белих, круничних листића), плод оштећује и шљивин смотавац (Cydia funebrana) који у нашим условима има две генерације – прва се јавља током маја и јуна, када су плодови шљиве величине око 10мм, а друга у јулу и августу. Гусенице прве генерације убушују се у младе плодове који убрзо поплаве, заостају у порасту, а на месту убушивања појављује се смола. Они пре времена сазревају и отпадају. Гусенице друге генерације убушују се у већ полузреле шљиве, оштећују их и загађују изметом. Јача појава ове штеточине може се очекивати када су лета влажна и свежа. Од препарата могу се применити инсектициди попут актаре, аваунта, ланатеа, талстара, фастака, фенитротиона, лебајцида, инсегара и других.
И. Радоичић
Добро јутро број 579 – Јул 2020.
