Војводина је поднебље у којем се традиционално конзумира масна и неправилна исхрана, те је овде и велики број људи који имају вишак килограма, а гојазност води у бројне болести, међу којима су дијабетес, неплодност, компликације у трудноћи, као и кардиоваскуларне болести, од којих умире више од половине Војвођана. Све чешће се говори и о томе да је гојазност и један од фактора ризика за настанак малигних обољења, а ендокринолог професорка др Едита Стокић из Клиничког центра Војводине каже да храна може и да унапреди, али и да наруши здравље, те да без правилне исхране нема здравља, као ни лечења и излечења.
Витамин Д
Дневне потребе витамина Д су различите код сваког човека. Оне зависе од стила живота, година и перхрамбеним навикама. Главни извор витамина Д је сунце, а има га и у храни и суплементи. Недостатак витамина Д јавља се код недовољног излагања сунцу, неадекватне исхране или оштећења бубрега. Истраживање Харварда показало је да милијарду људи у свету има мањак овог витамина. Зато се потрудите да редовно једете намирнице богате витамином Д, а у сунчаним данима одвојите барем 20 минута за излагање сунчевим зрацима. А ево и у којим намирницама можемо пронаћи витамин сунца:гљиве, јегуља, лосос, јогурт, млеко, туна, сок од поморанџе, сардине, говеђа џигерица, јаја…
Половина становника наше земље је предгојазна или гојазна. У последњих 40 година бележи се пораст гојазности – три пута код мушкараца и два пута код жена, а за сваку декаду добија се 1,5 килограма више него пре четири деценије. Забележен је тренд пораста броја гојазних међу децом и адолесцентима – десет пута их је више него пре четрдесет година. Добили смо и у ширини, и то мушкарци имају већи обим струка за шест, а жене за четири центиметра, што значи да је већа шанса за оболевање од гојазности. И тежи смо и шири – напомиње др Стокић.
Колико је гојазност велики проблем говори и чињеница да нема часописа и магазина који се не баве разним дијетама. Професорка Стокић упозорава да о принципима правилне и здраве исхране и дијететским режимима не треба да се траже савети међу препорукама певачица или глумица, него од стручњака. За одређивање правилног дијететског режима није свеједно да ли је неко млад или стар, здрав или болестан, или има висок или низак притисак. За свакога човека мора да се узме у обзир укупан енергетски унос намирница, свакодневне навике и понашање, посао, начин живота.
Нисмо рођени да живимо само на једној врсти намирнице, на угљеним хидратима, мастима или беланчевинама. Треба да једемо све, посебно намирнице које су са нашег поднебља, и њих треба да преферирамо. Помодарство не може да буде правилан начин исхране, а то свакако не представљају ни дијете које се налазе по новинама, јер се једне намирнице запостављају, друге форсирају, а занемарују неке које су важне за организам. Тело може да се прилагоди таквој исхрани, али када се неке намирнице не уносе, може да дође до дефицита минерала или витамина – упозорава др Стокић и наводи да је дефицит витамина Д фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести, па и дијабетеса, као и неких облика малигнитета.
Истраживања су показала да је управо дефицит витамина Д карактеристика гојазних особа, што је чак и јадан од разлога за настанак инсулинске резистенције и дијабетеса типа 2.
Добар јеловник
Правилна исхрана значи да је пожељно уношење здравих масти, као што су маслиново уље, орашасти плодови, рибље уље, затим воћа и поврћа у свежем облику, житарица богатих дијеталним влакнима, хлеба и пецива направљених од целог зрна житарица, рибе, органске пилетине и ћуретине, високопротеинских намирница попут јаја, махунарки, млечних производа са ниским садржајем масти, незаслађеног јогурта.
Од десет младих жена, њих осам има инсулинску резистенцију и проблеме у остваривању трудноће. Поред тога, и трудноћа гојазне жене је оптерећена многим компликацијама, као и појавом гестацијског дијабетеса. Хедонизам је одлика човека, али је потребно имати меру у исхрани, те онда нема опасности од гојазности или неких поремећаја – каже др Стокић и напомиње да је још Хипократ рекао да храна треба да буде лек. Значајно је све што се поједе, а људи су склони да праве “мале грехове” и не воде рачуна о свему што једу.
Само један мали кекс који се поједе свакога дана има 50 килокалорија, што је недељно 350, а годишње 18.250 килокалорија. То је 2,7 килограма добијеног масног ткива годишње од само једног кекса, а колико је таквих грешака које се праве свакодневно… Пре 20 година била је мања порција помфрита и имала је 210 килокалорија, а сада их та порција има 610. Да би се потрошила разлика од 400 килокалорија потребна је шетња од сат и десет минута – објашњава др Стокић.
Да би исхрана била правилна, не треба искључити ниједну врсту намирница, те др Стокић саветује да се уносе беланчевине, масти и угљени хидрати, витамини и минерали.
Потребно је имати три главна оброка и две ужине. Важно је читати састав на етикетама, узимати свеже намирнице, припремати храну на безбедан начин, узимати мање масти и шећера, а оброк јести за столом, а не испред телевизора или уз читање новина. Грицкалице и слаткише треба избегавати, а пити воду, цеђене сокове и чај – поручује др Стокић.
Важно је да се усклади количина поједене хране са количином енергије која се утроши кроз свакодневне активности и физички напор. Потребно је да се ограничи унос хране богатом енергијом као што су “брза храна”, слаткиши, колачи, заслађена безалкохолна пића, воћни сокови, чоколаде и кандирани производи, а и смањење величине порције је начин да се смањи укупан енергетски унос.
Љ. Петровић
Добро јутро број 563 – Март 2019.
