Da bi se na nekoj površini stvorila šuma četinarskih vrsta drveća, recimo, smreče ili jele, koje su najkarakterističnije kada su u pitanju novogodišnje jelke, potrebno je da prođe nekih 50 do 70 godina.
Stanje šuma nije povoljno, imamo probleme zbog klimatskih promena, a javljaju se i bolesti. Ako tome dodamo i povremenu bespravnu seču koja traje godinama unazad, jasno je kakva nas ekološka budućnost čeka.
Na sreću, većina jelki na beogradskim ulicama ne dolazi iz prirodnih šuma, već sa monokulturnih plantaža jelki, koje kao takve, ne predstavljaju deo prirode.
„Mi u stvari kupujemo jelku sa jedne monokulturne plantaže, ona ima transportni otisak, da do nas dođe, zatim šokiramo tu biljku jer je unosimo u naš stan u kome je mnogo toplije time smanjujemo mogućnost da ona preživi, njen koren je već smanjen tim vađenjem, i onda ostaje problem, gde ćemo je zasaditi, kolike su zaista šanse da ta jelka poraste u jedno divno drvo. Najekološkija praksa koju možemo da uradimo ove godine je da kažemo – Moje drvo ove godine je ono drvo koje ja nisam posekla ni izvadila iz zemlje, nego eno ga u šumi tamo i radi ono što je najbolje za sve nas“, ispričala je Milja Vuković iz Inicijative za manje smeća i više sreće.
Koliko će opstati u kući zavisi od toplote i nege. Ako su u pitanju jelke sa korenom, uz mnogo sreće, preživeće nekoliko meseci ili godina, ukoliko se posade u bašti. One druge, bez korena izdržaće najverovatnije do Božića.
Druga opcija su sve više popularne plastične jelke. Ali o tome kuda sa plastičnom jelkom koja je posle nekoliko godina ipak dotrajala, malo ko razmišlja. Nije sporno to, da će završiti u kontejneru, i da će njeno uništavanje pospešiti već postojeće zagađenje okoline.
Srbija ne proizvodi plastične jelke, a o kvalitetu onih koje ulaze iz Kine, teško je pričati, kažu stručnjaci.
„Bilo koja plastika je proizvod petrohemijske industrije. Svu plastiku dobijamo kao nusproizvod, u stvari, zbrinjavanje otpada, kao nusproizvod proizvodnje nafte i gasa koje mi koristimo za vožnju i razne druge stvari. Plastika je jako zahvalan materijal, ali povlači ozbiljne probleme i cenu. Bilo koja plastika ima mikroplastično zagađenje. Mikroplastika negativno utiče na naše zdravlje i to je nešto što za sada znamo“, dodala je Vukovićeva.
Plastika nije pametno rešenje, a s druge strane u Srbiji se svakog decembra poseče nekoliko hiljada mladih zimzelenih biljaka, najviše smrče i jele.
Iako Zakon o šumama zabranjuje bespravnu seču, očigledno je da neki prodavci ne mare mnogo za zakon. Možda su najpametnije rešenje pronašli građani novobeogradskog bloka 70.
Okitili su jelke koje su – napolju. Jeste da četinari tokom novogodišnjih praznika neće biti unutar stanova ali će im ovde, na travnatoj površini oko zgrada biti dobro.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
