Краставци корнишони су омиљено поврће, без којег зимница не може ни да се замисли. Иако се не гаје на тако великим површинама као паприка и парадајз, за њих се оставља посебна парцела на њиви, а у башти припрема „специјална“ леја. А зашто специјална? Зато што су они као размажено дете и не воле да су у комшилуку с неким баштенским, повртарским другарима.
Пише: Светлана Мујановић
Корнишони се обично гаје као други или пострни усев, сеју се од краја јуна и током јула, после грашка, раног кромпира и усева који су обилније ђубрени стајњаком, а који рано ослобађају парцелу. Постоје два основна типа корнишона – глатки или холандски и брадавичасти или амерички. У нашој земљи су познатији брадавичасти, највероватније због тога што се дуго година гајила једино сорта „париски корнишон“ и створила се навика. У баштама и на мањем поседу обично се гаје на фолији, у шпалиру, подигнути на мреже због штедње простора, лакше обраде и заштите, а и плодови су много чистији. Али, за сетву не могу да се користе све празне леје. Њих не треба гајити уз ароматичне биљке попут жалфије и нане, јер ће оне успорити њихов раст. Следећа на листи не баш вољених комшија је диња, јер штеточине које нападају њу, воле и краставце. Краставац, посејан близу кромпира, остаће кржљав јер ће му кромпир „одузети сву снагу“. Насупрот њима, добре леје за краставац су оне поред пасуља, цвекле, целера, кукуруза, мирођије, зелене салате, невена, поточарке, грашка, ротквица и сунцокрета јер ове биљке подстичу раст плодова овог поврћа.
Корнишони захтевају мало лакша земљишта и због бујне вегетативне масе имају велику потребу за заливањем, с тим што се мора водити рачуна о томе да се топла биљка никако не залива хладном водом, јер ће плод бити горак. Да би се добила добра структура и плодност земљишта, потребно је у јесен, под први усев, заорати квалитетан згорео стајњак. За добар почетни развој потребан му је фосфор који убрзава раст корена. Док нагло расте, неопходна је већа количина азота, а током читаве вегетације и довољно калцијума. Корнишон има велике потребе за калијумом, али прекомерни унос овог елемента може да спречи усвајање калцијума и магнезијума.
Овом поврћу пријају и микроелементи, те у њиховој производњи фолијарно ђубрење има велики значај. Не треба заборавити да су корнишони јако осетљиви на соли. Зато, када се набављају минерална ђубрива, за њихову прихрану треба бирати она у којима је калијум у облику калијум-сулфата, азот 25 до 50 процената у амидном и 50 до 75 посто и нитратном облику. Овакав начин исхране обезбеђује раније формирање и већи број женских цветова, а тиме и већи принос. На доњем делу стабљике потребно је редовно пинцирати заперке, а поврће чешће окопавати.
