Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Nikad ne bude kako mi mislimo, bude gore ili bolje

Nikad ne bude kako mi mislimo, bude gore ili bolje

Виноградари опрезни у прогнозама рода грожђа и квалитета вина

575

Vinovu lozu, koja se, kao ni vinogradari, još nije oporavila od enormne količine padavina, a od Velikog petka do početka juna palo je oko 300 litara kiše po kvadratnom metru, što je polugodišnji prosek, u prvoj dekadi jula zadesile su nove nevolje. Dok je u vinogradima vladala velika užurbanost kako bi se dobila bitka s vremenom i obavile takozvane zelene operacije – zalamanje lastara, izvojevala bitka s korovima koji su zbog kiša bujali i u optimalnim rokovima loza zaštitila od bolesti kojima vlažno vreme pogoduje – neke delove Vojvodine, među kojima su i Sremski Karlovci, zahvatio je grad „obravši“ rod pre zrenja.

Nevreme praćeno jakim vetrom i gradom 7. jula odnelo je između 20 do 40 odsto ovogodišnjeg roda u vinogradima, po površini pod lozom od 38 jutara, najvećeg vinogradara u Karlovcima Predraga Bajila. Po njegovim rečima, isprva mu se činilo da šteta nije tolika, ali se ispostavilo prilikom obilaska vinograda da nije bio u pravu.

– U nekim vinogradima oštećenja se kreću oko 20 odsto, negde 30, a negde, bogami, i 40 odsto – kaže Bajilo. – I ranije je bilo gradobitine koja je trajala otprilike kao i ova, ali su oštećenja bila oko pet odsto. Ovog puta je vetar duvao na sve strane i pomerao smer leda, pa je negde grozd prepolovio. Odmah smo reagovali preparatima sa dosta bakra ne bismo li pomogli lozi da zaleči rane i dezinfikovali je. Ali, do berbe imamo još dosta, za rane sorte još oko dva, a za pozne i tri meseca, ko zna šta će još biti. Uz ovakvu promenu klime i svega, do tada ne može se mnogo dobrog očekivati. Lozi odgovara samo sunce, ovo je mnogo padavina za nju, a samim tim se i povećava mogućnost za pojavu bolesti. Na nama je da je zaštitino, koliko možemo.

„Teškom artiljerijom“ protiv crne truleži

Izvesna oštećenja su pretrpeli i vinogradi Oglednog dobra Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta, koji se nalaze u Karlovcima. Nekoliko dana nakon grada, prilikom obilaska vinograda, uočena su oštećenja koja su unela zabunu među stručnjake jer su podsećala na simptome bolesti koja bi u ovako nepovoljnoj godini dodatno pojačala muke vinogradarima. Reč je o crnoj truleži.

– Ove godine nešto se čudno dešava – kaže enolog Siniša Ostojić s Oglednog dobra. – Toliko je sporadična i retka bolest da ne spada u red onih na koje računate, pogotovo što se suzbija preparatima koji se koriste za plamenjaču. Svi su bili veoma oprezni zbog velike količine padavina i vlage, spremni i reagovali, i to sa ozbiljnim preparatima ne bi li predupredili nastanak infekcija i bolesti, i bilo bi pravo čudo da se ipak nekako provukla.

– Zaštitne tretmane uglavnom su svi primenjivali na sedam do deset dana, niko nije pravio veću pauzu i svi su „tukli teškom artiljerijom“, a preparati za plemanjaču delotvorni su i kada je reč o suzbijanju crne truleži – ističe Ostojić. – Kako će dalje biti – videćemo. Svaka prognoza je nezahvalna. Već sad možemo da kažemo da ova godina neće biti posebna, ali iskustvo pokazuje da može da bude izenađenja i obrta. Nikad ne bude kako mi mislimo, bude gore ili bolje.

Prema Ostojićevim rečima, lozi bi više nego dobrodošlo da zasuši i nema više kiše. Kako kaže, više joj ne treba ni kap kiše do kraja oktobra. Ali, nisu poželjne ni tropske temperature, jer joj ni to neće goditi. Nije isto, kaže naš sagovornik, kada loza od početka vegetacije, u samom startu ima sunca i spremi se postepeno za visoke temperature tako što joj odeblja list i kada posle toliko kiše, kao što je bilo ove sezone, naglo otopli. List loze je sada tanak da bi imao što veću transpiraciju i oslobodio se viška vode, i ako dođe do naglog otopljenja, loza će opet patiti, jer joj list nije spreman za to.

Izgleda da godina neće biti dobra

– Godina neće biti dobra i zbog toga što su cvetanje i oplodnja bili razvučeni – objašnjava Ostojić. – Na jednom čokotu ste imali grožđe veličine graška i koje je tek bilo u precvetavanju. To će se naročito odraziti kod crvenih sorti i od njih ne očekujem mnogo. Za bele to ne mora da važi, pogotovo za „sovinjon blan“, koji inače ima nekoliko momenata probirne berbe. U svakom od tih momenata se dobija drugačiji aromatski profil vina, koja se potom kupažiraju i tek tada se dobije kompleksno vino koje ima različite note i mirise, koji se u svakom gutljaju drugačije pokazuju. Ako budemo dobro znali da procenimo momenat berbe, ali ga nećemo brati iz više puta nego sve odjednom, možemo dobiti dobar „sovinjon blan“.

Stručnjaci i vinogradari više nego ikad oprezni su u oceni kakav rod i vino možemo očekivati ove godine. Lane je berba nekih belih sorti počela u trećoj dekadi avgusta, a sada ni za blagosiljanje grožđa na praznik Preobraženja ne bi da tvrde šta će vinogradari moći da donesu u crkvu.

Preobraženje se, prema rečima karlovačkog prote Branislava Popovića, praznuje u avgustu, i to ne slučajno. Kako on kaže, avgust je mesec kada se ubiru zemaljski plodovi, plodovi ljudskog truda i rada na poljima, u voćnjacima, vinogradima.

-Kada je reč o vinogradu, onda je to posebno važno, jer za Gospoda se kaže da je on čokot, a apostoli i svi mi koji sledimo posle njega, loze smo koje donose plodove – kaže prota Popović. – I zato se na početku godine, u februaru, na Svetog Trifuna, osvećuje vinova loza, orezuje, kao priprema za novu plodnu i rodnu vinogradarsku godinu. To ima i svoju duhovnu dimenziju. Kao što je Bog stvorio ovozemaljski svet, stvorio je nebeski, duhovni svet i među njima stalno postoji veza. Neprestana je veza između nebeske i zemaljske crkve, kako mi nazivamo te svetove. Kao što drvo ima koren pod zemljom koji se ne vidi, a koren je povezan sa stablom, granama i listovima i tako se hrani crpeći kroz koren hranu i vodu iz zemlje, tako smo i mi povezani s nebeskim svetom. Kada u vinogradu počne da cveta nova loza, to oseti vino u buretu. Ono se uzburka i pokazuje time svoju radost zbog toga što nova loza buja, cveta da bi donela nov rod.

Na Preobraženje se u znak zahvalnosti na plodovima za ishranu donosi grožđe u crkve na blagoslov božiji. Tvrdi se da grožđe ne bi trebalo da se uzima i jede pre Preobraženja.

Preobraženje Gospodnje i svih nas

Preobraženje spada među Gospodnje praznike. Po rečima protojereja–stavrofora u penziji Branislava Popovića, to je veoma značajan praznik po mnogo čemu. Gospod spasitelj je svoje apostole utvrđivao u veri u vreme svoje službe i govorio im o onome što će se dogoditi. Svedočio im je da će postradati i vaskrsnuti zbog toga da bi njih učvrstio u snazi vere i da bi ih ohrabrio. Do tada im je pokazivao svoju božansku snagu kroz razna čuda koja je činio, a sada je poželeo da im pokaže i svoju božansku silu. Zato je pozvao trojicu apostola – Petra, Jakova i Jovana, izveo na visoku goru Tavor i noću se pred njima preobrazio. Postavlja se pitanje zašto je između dvanaestorice odabrao samo ovu trojicu, dok su ostali čekalu u podnožju.

-To je zato što je među apostolima bio i Juda, koji se pripremao da izda božanskog učitelja, pa da ne bi Juda ostao sam i ne bi imao povod za svoje izdajstvo, spasitelj je odabrao njih trojicu da se preobrazi – pripoveda otac Branislav. – Oni su predstavljali veru, nadu i ljubav. Apostoli su videli Gospoda jer je zasijao u svoj slavi svojoj. Pitanje je i zašto ih je poveo u goru Tavor i zašto noću. To je zato da bi se pokazao da je za osvajanje duhovnih i viših ideala potrebno uložiti truda i napora i zato što je noć ta koja pokriva krasotu zemaljskog šara i božije tvorevine, a otkriva duhovnu snagu i duhovnu moć. Kroz Preobraženje Gospodnje, duhovnu punoću ovog praznika, mi svi treba da sagledavamo svoje preobraženje. Treba da se klonimo svakog zla, a da činimo dobro. A dobro činimo kada usmeravamo svoj život po zakonu božijem i načelima koje je on ostavio, kroz 10 božijih zapovesti, kroz hrišćanske zapovesti, svete tajne. To su sve naznake kroz koje mi treba da hodimo na ovom zemaljskom svetu, da bismo se preobrazili, bili bolji sutra nego juče, da bismo skinuli sa sebe svu prljavštinu ogrehovljene prirode, obukli se u novo ruho, ruho novog čoveka, preobraženog, rasterećenog koliko je to moguće ovozemaljskih briga i devijantnih pojava koje nas prate kroz ovaj život.

Z. Milosavljević

Dobro jutro broj 568 – Avgusta 2019.