Сетва стрних жита само што није, а ратари и аграрни стручњаци кажу да скупље од ове није било. Рачуница Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије показује да је за хектар пшенице, рачунајући и закуп ораница, потребно 140.720 динара.
Сав репроматеријал је вишеструко скупљи него лане. Тако се, рецимо, ђубривом НПК 15:15:15 на Продуктној берзи у Новом Саду прошле недеље трговало по 93,07 динара килограм без ПДВ-а. Уреа се трговала у ценовном распону од 97,40 до 98,84 на паритету франко утоварено, док је роба франко испоручена купцу тргована од 98,84 до 99,13 динара без ПДВ-а.
Најскупља аренда – више од 500 евра
У Аграрној комори наводе да у структури трошкова јесење сетве највише одлази на аренду – чак 61.360 динара по хектару кошта просечан закуп њива годишње. Даље, за орање је потребно 9.310 динара, за сетвоспремирање 2.920 динара, за растурање вештака 1.920 динара, а за сетву пшенице 4.480 динара. Према рачуници Коморе НПК ђубрива по хектару иде за 38.230 динара, а семена за 22.500.
Очекује се да се ове јесени пшеницом засеје 630.000 хектара. Како је за Агросмарт изјавио агроекономски аналитичар Жарко Галетин сетва пшенице, јечма и уљане репице биће скупља око 40-50 одсто у односу на лане.
Каже да су минерална ђубрива и енергенти инпути који су генерисали изразито скупу производњу код свих усева. Ђубрива су екстремно поскупела крајем прошле године тако да цене у лањској јесењој сетви нису биле високе као садашње. Галетин додаје да није било тако скупо ни дизел гориво ни енергенати.
Овај стручњак процењује да ће се ратари поучени искуством из бербе и жетве кукуруза и соје у којој су лоше прошли због значајних побачаја у приносу ових култура сада више окренути ка пшеници. Она се ове године показала као сигурнији усев.
-Због глобалне промене климе, то јест недостатка падавина и изузетно високих температура у јулу и августу, кукуруз и соја су подбацили. Будући да се пшеница жање почетком јула није осетила те ударе па смо ове године имали сасвим солидан принос од 5,1 тоне по хектару – подсећа он.
-Прошле године смо имали извоз од 5,4 милијарде долара. У спољнотрговинској размени аграра имали смо суфицит од 1,8 милијарди и мислим да ове године то ни близу не можемо очекивати. Перјанице нашег извоза су пре свега били кукуруз, пшеница и малина, али ове године можемо заборавити на такав резултат, закључује агроекономски аналитичар Жарко Галетин.
Системски закон о регресирању цене инпута
Аграрни аналитичар Милан Простран предлаже да држава због укупне ситуације у вези са инпутима – минералним ђубривима, средствима за заштиту биља, семеном, нафтом, односно свиме што утиче на цену финалног производа мора да предузме озбиљене мере. Први задатак нове Владе је да хитно донесе системски закон, не уредбе, о регресирању цене инпута у пољопоривреди, регресирању цене ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и нафте, рекао је Простран.
Пише: С. Купрешанин
Извор: Agrosmart
