Na putu Požarevac – Veliko Gradište, u ataru sela Kurjače, nalazi se manastir Nimnik u kojem se prepliću istorija, legende i čuva priča o svetoj devojčici Nikolini – čudotvornoj zaštitnici ovog kraja.

Prema predanju, krajem 14. veka, mala Nikolina iz obližnjeg sela bila je uhvaćena od strane Turaka koji su pokušali da je prisile da oda hrišćane iz njenog kraja. Hrabra devojčica odbila je da izda, zbog čega su je mučili i ubili.

U manastiru se danas nalazi kapela sa grobom svete Nikoline koji vernici posećuju sa verom da ona pomaže u isceljenju, naročito dece i bolesnih. Veruje se da molitva na njenom grobu donosi mir porodici i zdravlje najmlađima. Mnogi roditelji dovode decu da prenoće pored groba svetiteljke, nadajući se njenoj pomoći.

Crkva posvećena Svetom Nikoli

Manastirska crkva posvećena je Svetom Nikoli Mirlikijskom, zaštitniku putnika i pomoraca, ali i jednog od najomiljenijih svetitelja u pravoslavnom narodu. Podignuta je u vreme kneza Lazara, a tokom vekova više puta obnavljana. Današnji izgled crkva je dobila u 19. veku, kada je obnovljena nakon razaranja u turskim upadima.

Crkva je građena u skromnom moravskom stilu, sa jednostavnom jednobrodnom osnovom i polukružnom apsidom. Unutrašnjost krasi ikonostas izrađen krajem 19. veka, a zidovi su ukrašeni novijim freskama koje prate tradicionalni pravoslavni ikonografski stil. Pored ikonostasa, vernici posebno poštuju i ikonu Svetog Nikole, pred kojom pale sveće i mole se za zaštitu porodice i putnika.

Legenda o svetoj Nikolini

Postoji više legendi o nazivu manastira. Jedan od njih je da je Nikolina Osmalnijama na pitanje gde se nalazi manastir i monasi odgovorila: „nišću nimik“ (u prevodu – „ne znam ništa“), na šta su Turci odgovorili nasiljem i sasekli dete na mestu.

Drugo predanje, pak govori da su meštani, tragajući za njom, govorili „Nimnik, nimnik” (nema je, ne mogu da je nađu) – i odatle naziv mesta.

Postoji predanje da su, pokušavajući da prenesu Nikolinino telo u drugo selo, volovi koji su vukli kola stali i nisu hteli da se pomere sa tog mesta. Narod je to shvatio kao znak da ona želi da tu počiva i da tu bude podignuto svetilište, tik uz crkvu Svetog Nikole.

Iako Srpska pravoslavna crkva nije formalno kanonizovala Nikolinu, ona se kroz vekove poštuje kao svetiteljka i mučenica. Vernici je nazivaju „mala svetiteljka“ i „zaštitnica dece“. Njen grob i manastir su postali mesto hodočašća, gde se najviše mole roditelji sa bolesnom ili napaćenom decom. Veruje se i da ona pomaže neudatim devojkama da pronađu dobrog supruga i parovima bez dece da dobiju potomstvo.

U kompleksu manastira nalaze se dve kapele. Prva, zvana Svetinja, nalazi se na grobu devojčice koju su, po predanju, ubili hajduci. Druga kapela smeštena je u manastirskom konaku i posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice.

U manastiru se čuvaju i ikone i predmeti za koje se veruje da imaju blagodatnu moć, a narod rado dolazi i po lekovitu vodu sa obližnjeg izvora. Na dan Svetih mučenika (krajem jula), održava se sabor, kada stotine vernika iz cele Srbije dolazi na poklonjenje.

Okružen zelenilom, stoletnom hrastovom šumom i pitomim livadama, Nimnik nije samo mesto molitve, već i spokojan kutak za svakoga ko traži tišinu i utehu.

Tekst i fotografije: Aleksej Buila