Једна Новосађанка, врло креативна, одлучила је да не ради класичан посао, већ да се посвети ономе што воли, ма колико то био тежи и неизвеснији пут. Наташа Ралетић, своје знање стечено на Ликовној академији, користи како би осликавала чарапе.
– Ја сам Наташа и из Новог Сада сам и моја страница је Ралетић арт – било је прво што је ова насмејана уметница изговорила.
– Завршила сам Ликовну академију, графику, технику коју нико неће јер је застарела, а ја је обожавам. После Академије не можеш баш тиме да се бавиш и живиш од тога. Поготово, ако си женско и имаш неки матерински инстинкт, мораш да правиш и неку породицу једног дана – због таквог размишљања Наташа је годинама радила код приватника, занемарујући своју креативну црту и жељу за осликавањем. На крају је пресекла и кренула у неизвесно.
– После силних послова које сам радила код приватника све сам откачила. Буквално живим од овог, иако је тешко имам неку сатисфакцију. Седиш кући, будеш скроман, ок у глави, знаш колико се растежеш – а то што воли да ради је осликавање чарапа. Углавном грилонки.
– Купим квалитетне грилон чарапе, поставим на пластичну ногу и сликам. Процес траје од пет до седам дана, зависи од тога какву слику ми потражују или какву слику сликам. Има разних жеља које ми упућују путем фејсбука и инстаграма, посебно момци за девојке или неки поклон. Тада сликам по поруџбини. Користим текстилне и акрилне боје – те боје су постојане, те се чарапе могу прати и у машини.
-Боје су постојне не испирају се при прању. Препоручујем да се перу ручно, али могу и на 30 степени у машини. Ништа се не деси, чарапе дуго трају. Имам чарапе које трају осам година и даље су исте. Жене које једном купе, враћају се увек – а које су најпопуларније код нас и да ли пратимо трендове, одговор и није био изненађење.
– Најпопуларније су црне чарапе. Наша жена воли црну чарапу зато што мисли да је дебела. Црна је уклопива у све, јер јако мало себи лудости дају, да мало нешто промене. Црвене су сада хит, али ће код нас бити следеће године, мало каскамо за тим стварима. Ми смо људи који воле да носе оно што је већ виђено – закључила је Наташа.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
