Недалеко од Пријепоља, на неких пет до шест километара, налази се брдско село Скокуће. Захваљујући идеалној надморској висини од 1.100 метара, познато је по одличној, здравој, пре свега мало прсканој малини. У том селу, до скора без пута, или онога што се могло звати путем, своје црвено злато узгаја и Његош Стојадиновић, један од највећих пољопривредних произвођача у овом крају. Вредан, предузимљив, ведар и стално у покрету, Његош нас учи како максимално искористити сваки дан и од њега узети само најбоље.
Пише: Зорица Драгојевић
– Имам око четири хектара, на којима узгајам купус, паприку и малину. На око 80 ари гајим неких 10 до 10,5 хиљада струкова малине. Малина ми је у селу Скокуће, на надморској висини од 1.100 метара и идеално успева. Проблем је кад је велика суша, јер онда немамо воде и доста подбаци род. Примера ради, то је неких рецимо, ако би идеални услови били, 700 до 800 грама по струку, а овако остварујемо просечно око 600 грама малине по струку. Шест тона буде за брање – прича Његош у даху.
Највећи трошак су радници
– Ја радим Виламет и Туламин. Више је, има доста проветравања ваздуха и малина је крупна, и не третирамо је толико, има три до четири прскања. Нема болести, здрава је средина. Нисам прскао ни против трулежи, јер обично у том сушном периоду многи су прскали, ја нисам. Обично се одради превентивно прскање бакром у пролеће и онда немамо проблем – каже Његош.
Али, да би се дошло до тоg превентивног прскања бакром и на крају до плода и бербе, у малину треба доста уложити, истиче наш саговорник:
– Највеће улагање је радна снага. Радници коштају 400 до 500 динара по сату, с тим што је у то урачуната и храна. Највећи трошак је око брања. Берача сам прошле године плаћао 4.000 динара дневно, плус храна и превоз, то је 50 евра. Берем је 24 дана и рачунам да се бере право, а не подбирање, то је значи преко хиљаду евра. Шест радника да имам у берби, плус нас двоје из куће, што не плаћам, значи, шест хиљада евра кошта радна снага.
Припрему урадили сами, ђубриво папрено платили
Како би мало уштедели, припрему малињака Стојадиновићи су одрадили породично, без додатне радне снаге.
– Из куће породично радимо, има нас четворо, отац, мајка, брат и ја, па припрему малине, везање, подвезивање, обраду нисам плаћао. То нам је фина уштеда, хиљаду до хиљаду и по евра – рачуна Његош.
Негде се уштедело, а негде је морало дебело да се плати. Цена ђубрива је скочила, тако да је то после плаћања радника, друга највећа ставка у малињаку:
– Плаћамо неких сто евра за сто кила ђубрива. Мени треба тону за тај малињак, што је хиљаду евра. То је већи издатак. Имам четири прскања и свако прскање кошта неких 70 до 80 евра, што је отприлике 300 евра за прскање, и то није велика ставка. Фрезирање је трошак, нафта. Највећи трошак је радна снага, али је раднике тешко и наћи. Наћи доброг радника и у припреми, и у берби велики је проблем
По свему судећи, проблем ће ове године бити и сâм род. Време је било лоше, ластари су краћи, а и зрење касни.
– Сигурно су ластари 5 до 10 цм краћи него прошлe годинe, због лошег времена. Пролеће је било хладно, велика влага, каснила је малина једно седам до десет дана. Нема сунца, сваки дан су биле падавине, касни и подбацује род, по мојој процени, вероватно, десет до петнаест посто, то и по ластарима видим – уверен је Његош.
Откупна цена једва покрива трошкове
Малинарима не иде на руку ни откупна цена од 200 динара по килограму.
– Прошле године смо имали цену од 510 динара, исплаћено је све и била је фина зарада и радницима и нама – сећа се Његош Стојадиновић. – Неко је бераче плаћао и по килограму 80 до 90 динара, а ја сам плаћао дневнице. Сада кошта исто, ако не и више. Проблем је да плаћам раднике 4.000 динара јер је пала цена малине. Кад све саберем, кад ми из куће урадимо припрему, а платим раднике у берби, ђубриво, нафту, прскање, малина мене кошта 180 до 200 динара по килограму. Сад на цени малине од 200 динара реално би било платити 2.000 динара радника, али за те паре неће нико да ради.
Ако уложиш, гледаш и да ти се врати, реалан је Његош, свестан ситуације у којој се пољопривредници налазе, поготово с мањком радне снаге, без обзира на то да ли могу да је плате:
– Kод мене су на плантажама старије жене од шездесет до седамдесет година. Долазе људи из других градова, немамо радника за брање, али без обзира на цену малине, нико неће да бере испод четири хиљаде динара дневно. На нама је да проценимо шта можемо или не можемо да платимо.
А како ће бити, није само Његошев проблем, сви чекамо да видимо резултате овакве цене малине.
Све поскупело, осим малина
Цена малине која би, по Његошу, могла да извуче и плату радника и његову зараду је три евра или 350 динара по килограму:
– Тако би се нешто и зарадило. Гледајући прошлу и ову годину, инфлација је велика, цене горива скочиле, све је скочило. Није исто 510 динара прошлогодишњих и 510 динара овогодишњих, јер је инфлација поскочила доста. Кад одеш у продавницу да донесеш радницима храну, видиш колико су велики трошкови. Доста људи је смањило употребу ђубрива, ако је требало да баце тону, они су бацили шест стотина или седамсто кила. Мање су уложили.
Исплаћен прошлогодишњи род
Малинари из овог краја имали су среће да им је читав род исплаћен и да имају поуздане хладњачаре.
– Ми имамо стандардне хладњаче којима годинама дајемо малину, то су сигурни купци, и то су велике хладњаче. Код нас су у проблему били мали хладњачари који су радили за велике и они су мало грцали, али су сви исплатили. Код нас није било проблема, ја сам сваког уторка имао исплату. Сад смо на почетку сезоне узели ђубриво и отплаћујемо га од рода малине – изјавио је Његош Стојадиновић за Добро јутро.
