Шумадија не може да се похвали богатством воде и то је важан чинилац који утиче на структуру воћарске производње. Претежно се гаје шљиве и јабуке, али стручњаци сада саветују да би безводна Шумадија могла да погодује и трешњи. Кажу да би трешња у будућности могла да преузме примат у воћарству Шумадије, највише због погодне климе, али и због релативно добре цене на тржишту.
Професор др Драган Радивојевић с Пољопривредног факултета у Земуну каже да би за Шумадију, која “кубури” с водом, трешња можда била идеална воћка, а погодна је и зато што сазрева пре периода великих суша у јулу и августу.
Добро рађа и без заливања
Судећи по посећености стручног предавања, које је у Крагујевцу својевремено одржао професор Радивојевић, воћари из овог краја заинтересовани су за то да се опробају у гајењу трешње, које сада има на готово незнатним површинама.
– Шумадија одговара трешњи, чак више него јабуци која је, поред шљиве, најзаступљенија у овом крају. Њене потребе за водом су мале, а овај регион има релативно мало водотокова. Због тога трешња има перспективу. Она успешно може да се гаји и без заливања, само што у том случају произвођачи морају да иду на бујније подлоге које лакше подносе сушу, а растојања морају да буду већа – каже проф. Радивојевић.
Оно на шта произвођачи морају да обрате пажњу јесте да се код трешње све више води рачуна о квалитету плода.
– Плод мора да има одговарајућу крупноћу. Минимални стандард је 26 милиметара у пречнику. Ако су плодови преко те крупноће, они могу да постигну високу цену на тржишту. Пошто нисмо у финансијској могућности да штитимо трешњу од кише током периода сазревања, произвођачи морају да бирају сорте чији су плодови отпорни на кишу и на пуцање јер се код трешње тражи изузетно квалитетан плод – истиче професор Радивојевић.
Воли сунце и сув ваздух, без јаких ветрова
Трешња се гаји за потрошњу у свежем стању, а тек мање количине за прераду. Једном убране трешње више не сазревају, па се морају брати зреле. Свеже трешње су сјајне, пуне и са жаркозеленим петељкама, а могу бити с меканим или са чврстим месом плода.
Трешња тражи много сунца и топлоте. Цветање почиње кад просечне дневне температуре достигну 10 до 11 степени, а најбоље се оплођује при просечној дневној температури између 15 и 20°Ц. Добро подноси ниске температуре у доба дубоког мировања.
Довољна јој је мала количина влаге у земљишту, јер њен корен има велику апсорпциону моћ. Потребно јој је око 500мм падавина годишње, нарочито ако су добро распоређене. Не подноси високу релативну влагу ваздуха, а погодује јој сув ваздух. Повећана релативна влажност ваздуха узрокује на трешњи појаву болести. Повећане падавине ометају заметање цветних пупољака и изазивају слабу оплодњу, опадање плодића и на крају пуцање плодова.
Трешњи најбоље одговарају дубока и растресита, благо кисела земљишта, неутралне или благо алкалне реакције (рН 5–7), алувијална земљишта, песковите иловаче, посмеђене црвенице, пропусни кречњак. тражи умерена ваздушна струјања. Не подноси јаке ветрове, посебно у доба цветања, зато што код јачих ветрова пчеле не лете.
Трешња се успешно гаји између 30° и 60° северне ширине, на надморској висини до 1.000 метара. За сигурнији гајење трешње боље су северне, од јужних експозиција ако су довољно високе. Воћке је боље садити у јесен када је земљиште још топло и влажно, па одмах почиње раст корена. За кућне вртове најпогодније су сорте ниског стабла. Воћке велике крошње и одговарајуће висине захтевају размак од најмање 10м. Неке сорте захтевају опрашиваче, па је увек потребно посадити најмање два стабла. Трешња је у пуном роду након 6 до 8 година, а стабло може доживети 50 и више година.
Кордија и регина за већи профит
Цена трешње од 1 евра по килограму обезбеђује солидан профит по јединици површине, сматра Радивојевић. Он воћарима за што већи и квалитетнији принос препоручује сорте кордија и регина, због њиховог каснијег сазревања и чврстих плодова.
Малобројни произвођачи плантажног система узгоја трешње имају поучна искуства, која радо преноси будућим колегама. Дејан Протић, из Лапова, узгаја три сорте трешања – кордију, регину и феровију. Воћарством је почео да се бави након што је продао фирму за производњу папирне галантерије. Новац је уложио у засад трешања у Лапову, у којем готово свака кућа има воћњак за сопствене потребе. Како каже, игром случаја одабрао је касне сорте. Одлучио се за густу садњу (1×3 метра), те је на око 2 хектара посадио 3.800 стабала.
– Пројекција је 10 килограма рода по стаблу. Међутим, имали смо неколико лоших година заредом. Пре три године је мраз учинио своје, иако сам ложио ватре и задимњавао воћњак. Пре две године опрашивање је било слабо, иако сам имао 30 својих кошница у засаду. Највећи проблем била је висока температура за време опрашивања у тој години. У време цветања, температура ваздуха је тада била и до 29 степени. Да сам имао ране сорте, можда бих овај проблем избегао. Зато саветујем будућим произвођачима да пре одабира проверавају температуре на парцелама на којима желе да подигну воћњак. Идеална температура за опрашивање је 16 степени – каже Протић.
Овај произвођач наводи да су све три врсте трешње које је посадио калемљене на подлози гисела 6. Његове трешње дају квалитетне плодове пречника 3 центиметра, за које је прве године његовог бављења воћарством цена била 300 динара по килограму.
Дејан Протић препоручује ране сорте
Од три врсте које гаји, каже, за њега је најбоља кордија. Она има добру пигментацију, леп одсјај и изгледа примамљиво. Плод је отпоран на пуцање. А све три захтевају само превентивну заштиту и редовно одржавање. Резидбу обавља два пута годишње због густе садње. Исто толико пута носи земљу на анализу, како би био сигуран да биљке добијају све што им треба.
Када је реч о наводњавању, Протић се определио за једно заливање на свака 3 дана, и то са 10 литара воде по биљци. Како тврди, он није имао проблем са сушењем стабала, као ни с пуцањем плодова због превише воде које трешња повуче из корена.
– Код ових сорти, на овој подлози, мала је граница између бујности и плодности и о томе треба доста водити рачуна. Због тога сам се повезао са стручњацима и саветодавцима, како би тај део гајења трешања био беспрекоран – каже Дејан.
Иако се суочио с проблемима у производњи, Дејан Протић наводи да не може да каже да је погрешио. Преостаје му да се бори с оним што је засадио.
– Задовољан сам квалитетом плодова. Заиста су отпорне на пуцање, уједначене су величине, па је право задовољство ређати их у гајбице, а свака је 30 милиметара. О квалитету говори и податак да меримо 24 брикса, односно процента шећера у плодовима. Ипак, мислим да је можда боље да сам одабрао ране сорте, али сад не могу назад – закључује наш саговорник.
Б. Ненковић
Добро јутро број 577 – Мај 2020.
