Док су многи за време NATO бомбардовања седели у кући, гледали вести, или одлазили у склоништа, неки мало храбрији кренули су по Војводини и Фрушкој гори, док су падале бомбе, да подижу плантажу нових селекција кајсија. Ентузијасти, предани струци и са јаком жељом да створе сорте које ће бити отпорније на зиму, давати више рода и имати јаче гране, нису марили за ванредно стање.
Захваљујући тиму у којем је био и наш дугогодишњи сарадник, новосадски професор др Зоран Кесеровић, створене су квалитетније сорте, неке признате од стране Комисије за признавање при Министарству за пољоприведу и неке које признање тек очекује. О њиховим предностима у односу на постојеће говорио је за „Добро јутро“ професор Кесеровић:
СК 1 кајсија над кајсијама
– Врло је интересантна историја настајања ових селекција које ускоро треба да постану нове сорте. У Војводини и у целој Србији је 1998. године била изузетно ниска температура, која је уништила род кајсије, у Војводини сигурно преко 99%. Тада смо, на мој предлог, а преко редакције часописа „Добро јутро“ објавили оглас да се пријаве сви произвођачи кајсија који имају стабла да нису измрзла – присећа се професор Кесеровић.
На његов позив одазвало се преко 25 воћара који су имали родна стабла у години када је кајсија измрзла.
– Окалемили смо све те селекције 23. на 24. март 1999. године и, када је почело бомбардовање, ми смо 24. марта, иако су бомбе падале по Фрушкој, гори подизали једну од највећих колекција у Србији и на Балкану, са преко 70 сорти и ових 19 селекција. Свака сорта и селекција имале су по три стабла и – од тих 19 селекција издвојене су три перспективне.
Које су то селекције?
– Три перспективне су биле ДН 1 која је 2017. године призната као сорта буда, као и СК 1 и СК 3 које би ове године Комисија за признавање при Министарству за пољопривреду требало да призна као сорте – наводи професор Кесеровић.
Од тих селекција, према подацима нашег реномираног саговорника, СК 1 је већ увелико у употреби код произвођача и показала се као једна од најбољих.
– СК 1 се већ увелико шири код произвођача. По мојој процени, то ће бити једна од најбољих сорти кајсије које су до сада створене и једна од најбољих сорти у производњи, јер се показала као изузетно родна. То је сорта која стиже мало раније у односу на НС 4 и НС 6, а после сорте буда која сазрева у трећој декади јуна месеца. Добра је за прераду, и за пекмез и за џем и за ракију. Ми смо имали једну дегустацију где је ракија од ове селекције СК 1 убедљиво победила све остале ракије које су произведене од осталих сорти.
Битне су подлоге, али и размаци између стабала
Како би се дошло до што бољих сорти, две водеће сорте НС 4 и НС 6 су посађене на подлоге исхара и торинел. О томе професор Кесеровић каже:
– Ми смо овде на Фрушкој гори подигли један огледни засад на вегетативним подлогама, да интензивирамо производњу кајсије, не само у Србији, већ и у Хрватској и бившим републикама Југославије. Посађене су две водеће сорте НС 4 и НС 6 на две подлоге исхара и торинел, затим селекција СК 1 и призната сорта буда, такође на подлогама исхара и торинел.
Kолико су биле важне подлоге, показало се да је толико је био битан и размак између стабала, како би свака кајсија дала свој максимум.
– Селекција СК 1 је посађена на растојању 4 x 2,5 метра и 4 x 2 метра, на подлози исхара и њен род је изузетно добар. Код растојања 4 x 2 то је негде 1.200 стабала по хектару и по стаблу имамо око 25 килограма. Кад то знате, онда дођете до крајњег резултата од око 30 произведених тона по хектару. Сорта СК 1 посађена је и на подлози торинел, што је кржљава подлога, на растојању 4 x 2 и 4 x 1,5 метар са 1.600 стабала по хектару. Врло је интересантно да је на торинелу, као кржљавој подлози, где смо очекивали да ће бити раније цветање и раније зрење, далеко касније дошло до цветања и зрења плодова. Оно што је карактеристика ове сорте је да, без обзира колико пуно роди, нема ломљења грана.
Ова сорта из Војводине полако потискује чачанску родну, због њених мало лошијих карактеристика.
– Једно време је водећа сорта у Војводини била чачанска родна, али је временом ова сорта потискивана, јер се врх коштице ломи, док су гране јако крте и ломе се под теретом рода. Код СК1, као ни код буде, нема ломљења грана. Интересантно је да, иако је било пуно падавина, мали је број ломљења коштица код ове сорте и може се препоручити и за велике произвођаче ракије, јер може да иде под пасирку, има доста велики садржај шећера, атркативни су плодови са наранџасто – жутом као основном бојом – објаснио је за Добро јутро све предности нових селекција кајсија професор др Зоран Кесеровић.
др Зоран Кесеровић
