Негативне последице климатских промена видљиве су и у шумским пределима. Због све мање влаге у земљишту и појаве болести у појединим деловима земље неке шуме су готово нестале.
У непосредној близини Зрењанина, код насељеног места Тараш, осушиле су се тополе на четрдесет хектара, старе седамнаест година. Једини начин је била сеча и поновна садња.
– Глобалне климатске промене утичу и на реке које сви знамо река Тиса се није излила већ неколико година низак ниво подземних вода утицао је да се једна млада шума осуши – каже Слађан Суручић, технички директор Шумског газдинства Банат.
Не баш тако давно садња нових шума радила се искључиво ручно. „Војводинашуме” су овај посао у знатној мери модернизовале и у то улажу знатна финансијска средства.
– Ми данас користимо радну снагу само тамо где је неопходно, где год смо могли да механизујемо радове ми смо то и урадили. Годишње у механизацију улажемо два до три милиона евра – објашњава Милан Сучевић, извршни директор „Војводинашума”.
„Војводинашуме” сваке године подижу нове засаде, не само на местима где раде сечу већ и тамо где се шума подиже први пут.
– Прошле године смо пошумили око 2.400 хектара, задовољавамо и еколошки критеријум јер млада нова растућа шума повезује угљен-диоксид и ствара кисеоник, а стара шума то не ради тако да нам је потребно годишње око милион двеста хиљада садница. То произведемо у наших петнаест расадника и биолошке инвестиције кад узмемо у обзир и разни материјал нам је потребно око милијарду триста милиона динара годишње. Ту рачунамо и неговање шума и лекове који су потребни да би те шуме биле квалитетне – објашњава Роланд Кокаи, директор ЈП Војводинашуме и додаје да је ове године сличан план. „Око 2.570 хектара је проста репродукција и 470 хектара је проширена репродукција, значи да буде шума где је до сада није било.”
А да би нова садница тополе достигла фазу пуне зрелости треба да прође пуних двадесет пет година.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
