Насловна НОВИ БРОЈ НОВЕ ВОЋАРСКЕ ПРОЦЕНЕ И ПОУКЕ: Година берићетна, али не и рекордна

НОВЕ ВОЋАРСКЕ ПРОЦЕНЕ И ПОУКЕ: Година берићетна, али не и рекордна

58

Проф. др Зоран Кесеровић

Касни пролећни мразеви у Србији су и ове године нанели велике штете нашим воћњацима, поготову засадима кајсије и брескве. Сведоци смо климатских промена које су довеле до тога да у јануару, фебруару и почетком марта имамо температуре изнад вишегодишњег просека, и да те високе температуре утичу на бржи развој генеративних пупољака који постају осетљивији на појаву каснијих ниских температура. Зато је од 2012 године измрзавање пупољака постало готово правило. Десило нам се и прошле године, а ове године је појава ниских температура у трећој декади фебруара и првој декади априла нанела велике штете воћњацима кајсије и брескве, у неким локалитетима чак и код трешње и шљиве, па и појединих осетљивих сорти јабуке, као што је црвени делишес и ајдаред, а које су подигнуте у неодговарајућим агроеколошким условима.

Тако је и ова година показала да се мора водити рачуна о томе где се саде поједине воћне врсте, па чак и сорте, и да се у мразним подручјима на већ подигнутим засадима морају користити антифрост систем, фростбастери и паљење великих бала сламе. Као ефикасан начин показали су се и неки препарати који снижавају тачку мржњења, у комбинацији и с аминокиселинама и алгама, толико да могу донекле ублажити штете од мраза.

Подбачај шљиве и брескве

Највеће штете биле су код кајсије. Према мојој процени, измрзло је 60 до 70 одсто, али ипак очекујем већи род у односу на 2020. годину. Код кајсије је највеће измрзавање било у равничарским деловима. Као најбољи за производњу кајсије и брескве показали су се Фрушкогорски и Подунавски регион. Потврђена је граница испод које не треба садити кајсију: 170 до 190 метара надморске висине. Друго правило је да треба комбиновати раноцветне и касноцветне сорте кајсије, као и да у засаду морају бити најмање четири сорте.

Код брескве је, према мојој процени, измрзло од 30 до 35 одсто, и овде ће доћи до смањења рода у односу на 2020. годину.

Код трешње је, поред измрзавања, по мојој процени 15 до 20 одсто, у неким локалитетима дошло и до великог осипања заметнутих плодића, због лоших услова у време опрашивања и оплодње. То је смањило принос за 15 до 20 одсто, али ће укупан род, кад се све сабере, бити већи него 2020. године.

Код шљиве је, такође у неким регионима, дошло до измрзавања. Највеће измрзавање било је код најранијих сорти шљива – тимочанке и чачанске ране, а код водеће сорте, шљиве стенлеј, у неким локалитетима примећено је измрзавање до 40 одсто. И ту је дошло до опадања великог броја плодова због лоших услова у време опрашивања и оплодње, и очекујем мањи род за 10 до 15 одсто у односу на 2020. годину.

Мање крушака и вишања, више јабука

Код крушке је примећено мање измрзавање код сорти турандот и кармен, али највеће штете су настале због лоших услова у време опрашивања и оплодње, где је дошло до великог осипања заметнутих плодића. Зато очекујем мањи род у односу на 2020. годину за 25 до 30 одсто.

Код јабуке, минималне су штете од ниских температура, и то код сорти црвени делишес, ајдаред и јонаголд, ког којих је око 5 до 8 одсто измрзло. Ипак, код ове воћне врсте очекујем за 5 до 10 посто већи род у односу на 2020. годину.

Вишње смо, према мојој процени, због лошег опрашивања и оплодње и слабе агротехнике, убрали за 20 одсто мање него лане, али треба имати у виду да многи млади засади, којих је посађено доста у последње три године, полако долазе на род па је то компензовало смањење рода у старим засадима. Код вишње сам још крајем маја изразио очекивање да ће бити цена између 55 и 60 динара килограм, што се сада већ лако може проверити.

Код јагодастих воћних врста примећено је безначајно измрзавање, поготову у засадима који су подигнути на доста великим надморским висинама.

Берба од преко милион и по тона

У последњих неколико година, а то се десило и у 2021. суочени смо с појавом да у време цветања већине воћних врста буде прохладно и кишовито време. С обзиром на то да пчеле не лете на нижим температурама, поставило се као нужност коришћења бумбара у процесу опрашивања. Код нас није устаљена ова пракса, али се у развијенијим воћарским земљама ништа не препушта случају и све више се користе бумбари као опрашивачи.

Бумбари имају велике предности у односу на остале инсекте који врше опрашивање: они почињу активности при температури од 6 до 8ºЦ, активни су приликом кишовитог и облачног времена, због величине и длакавог тела преносе велике количине полена, раде боље у заштићеном простору… Радује чињеница да су у свим плантажним засадима трешње у Војводини за опрашивање коришћене кошнице бумбара. Ове године у време цветања, поготову крушке, било је јако лоше време, а воћари немају навику чак ни у Војводини да уносе бумбаре, те је због лошег опрашивања и оплодње дошло до великог одбацивања плодова. Тако ће код крушке доћи до смањења рода у односу на 2020. годину, али зато код трешње, која је у многим европским земљама доста измрзла, имамо значајније већи род у односу на 2020. годину. Кишовито време у другој декади маја није одговарало произвођачима јагоде који је гаје на отвореном, због отежене заштите, а и с аспекта квалитета.

Иако бих рекао да 2021. година, без обзира на штете од пролећних мразева код неких воћних врста, а с обзиром на велику потенцијалну родност, односно јако много формираних родних пупољака, могла бити после 2013. године једна од најроднијих година, морам се кориговати. Прецизнију процену имам тек после јунског опадања плодова, и на основу тога моја садашња процена је да ће, због измрзавања неких воћних врста, а поготову лоших услова за време опрашивања и оплодње, производња воћа бити мања у 2021. у односу на 2020 годину за 5 до 8 одсто. У 2020. години произведено је око 1.598.208 тона, очекујем да ће ове године бити произведено укупно између 1.500.000 и 1.530.000 тона воћа, и то је после 2013. и 2020. највећи род у Србији у последњих 20 година.

Што се тиче цена, рекао сам да очекујем веће откупне цене у односу на 2020. годину код трешње, кајсије, малине, крушке, вишње, боровнице, купине, брескве и шљиве, а једино нижу цену очекујем код јабукe.

Врста, сорта, али и кондиција

Правилан избор локалитета важан је, не само за поједине воћне врсте, већ и за сорте како би могле да остваре максимум свог генетичког потенцијала у погледу висине приноса, квалитета плода, обојености и облика. Осетљивост на ниске зимске температуре важно је својство приликом одлучивања воћара где ће шта да посаде. О томе нарочито ваља водити рачуна код неких коштичавих, као што су бресква и кајсија, као и јагодастих воћних врста, као што је купина. Осетљивост на зимске студени, међутим, не зависи само од врсте и сорте, него и од припремљености воћке за мировање.

Поједини органи и делови стабла различито су осетљиви на ниске температуре. У појединим деловима Војводине из истог разлога страдали су засади кајсије и брескве, углавном они подигнути на локалитетима с неодговарајућим климатским условима, или у којима су заступљене осетљиве сорте. Једине успешне мере против ниских зимских температура јесу гајење опорних сорти и избегавање гајења осетљивих воћних врста у регионима где постоји опасност од такве појаве. Предност треба дати сортама које су створене у нашим агроеколошким условима, или се овде већ дуже времена гаје, јер су већ адаптиране на такве услове. Такође, веома је важно да воћке уђу добро припремљене у период мировања. У том случају отпорније су према ниским зимским температурама.