Истраживачи са Државног универзитета у Вашингтону су конструисали нове сојеве земљишне бактерије azotobacter vinelandii који фиксирају азот, производе амонијак и преносе га у усеве. Овако добијен азот може да се користи уместо конвенционалних хемијских ђубрива, чиме би се смањило загађење.
– Представили смо убедљиве доказе да се ослобођени амонијак преноси у биљке пиринча. Наш јединствени приступ има за циљ да пружи нова решења за изазов који обухвата замену индустријског ђубрива бактеријама – рекла је др Флоренс Мус, истраживач на Институту за биолошку хемију Универзитета Вашингтон.
Другим речима, овај приступ би могао да ублажи главни извор загађења животне средине. Истраживање је објављено у Applied and Environmental Microbiology, часопису Америчког друштва за микробиологију.
Истраживачи су користили технике за уређивање гена да би конструисали бактерију A.vinlandii која производи амонијак на константном нивоу, без обзира на услове околине, и излучује га у концентрацијама које су довољно високе да ефикасно ђубре усеве.
Употреба техника за уређивање гена уместо убацивања трансгена у геном A.vinlandii омогућила је избегавање регулаторних захтева који би процес развоја учинили споријим, тежим и скупљим.
Научна мотивација за истраживање била је интересовање за боље разумевање фиксације азота односно хемијских процеса у којима се атмосферски азот асимилује у органска једињења као део циклуса азота.
– Наш рад помаже да се обезбеди потпуније, фундаментално разумевање фактора који подржавају експресију гена у моделу микроорганизма који фиксира азот и дефинише биохемију која доводи до излучивања амонијака у A.vinlandii – рекала је Мус.
Практична мотивација за истраживање била је смањење великих проблема загађења воде који настају када се вишак азотног ђубрива спере у водене токове. Ово узрокује цветање алги које исцрпљује кисеоник и убија рибу и друге водене животиње, стварајући „мртве зоне“ у језерима, рекама и океанима. Мртва зона у северном Мексичком заливу обухвата скоро 6.400 квадратних миља.
У том циљу, истраживачи су дизајнирали бактерије које могу да производе амонијак константном брзином. Али очекују да ће моћи да дизајнирају различите групе A.vinlandii за производњу амонијака различитим брзинама како би се задовољиле потребе различитих врста биљака. Ово би омогућило да биљке користе сав произведени амонијак, а не да заврши у воденим токовима.
– Успешно широко усвајање ових биођубрива за пољопривреду смањило би загађење, обезбедило одрживе начине управљања азотом у земљишту, смањило трошкове производње, повећало профитне марже за пољопривреднике и побољшало одрживу производњу хране побољшањем плодности земљишта – рекла је Мус.
Извор: Енергија Балкана
Фото: Pixabay
