1. март – Беле покладе (Велике покладе, Ускршње покладе, Проштене покладе) падају у недељу, последњег дана Беле недеље. Последњи су дан пред почетак Ускршњег поста и њима се завршава период конзумирања мрсне хране. Повезане су са Белом недељом, а обредно-обичајне радње врхунац су доживаљавале управо овог дана.
На Беле покладе било је уобичајено посећивање пријатеља, међусобно праштање због „увреда“ и мирење завађених чланова породице, комшија пријатеља. Обичај је да се овог дана пале ватре. Паљене само у недељу или током читаве Беле недеље, заједнички у одређеном делу села, или на улици испред дворишта, у овим ватрама спаљивана су дрва, али и кућна стареж, чиме се симболично чистила кућа од нечисти и спремало за надолазеће пролеће. Прескакање ватре било је у неким крајевима везано за веровање да ће кудеља порасти онолико колико се изнад ватре поскочи. Негде се ватра прескакала да би укућани били здрави, поље добро родило, а усеви порасли и дозрели.
Поред млечне хране, која је доминирала у току Беле недеље, због које је и добила име, на овај дан готовљена су и посебна јела од меса, а спремане су и различите врсте пецива. Крофне и уштипци карактеристична су покладна јела, а припремају се да би све у кући расло као кисело тесто. Посебно обележје Белих поклада су јаја и бели лук. Јаја су представљала симбол живота. Током покладне вечере сви укућани морали су да једу барена јаја, а поклањана су и комшијама и родбини ако су укућани с њима били у свађи, како би се помирили јер се у Ускршњи пост не улази у свађи. Љуске од јаја нису бацане, већ су стављане у кревет или су их мушкарци носили у џеповима, пошто се верује да их штите од болова у леђима, честим због пољопривредних радова. Бели лук штити од злих духова и магије. Једе се за вечеру, а њиме су се сви укућани мазали пред спавање.
Бројни су обичаји везани за магијске радње којима се обезбеђује добар род. Различите игре изводе се да подстакну раст конопље, а обично их играју старије жене. Обредна игра оро извођена је у порти цркве, на важним местима у селу (на раскршћу или испред кафане).
7. март – Тодорова субота, прва субота Васкршњег поста. Посвећен је Светом великомученику Теодору Тирону, кога Српска православна црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.
Народ верује да је Свети Теодор или Тодор, заштитник стоке, нарочито, па се овај дан назива и Коњски дан. Села у Горњој Пчињи Светог Теодора славе као заштитника говеда. Кувају кукуруз који увече носе воловима, а за овај празник меси се и колач који се дели стоци: овцама, козама, воловима, кравама, коњима. Унеким селима Шумадије тог дана одржавају се трке коња, а у Тимочкој крајини тог дана не везују коње. Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Тодора јашу поворке белих коња, чији је предводник хроми коњ. Верује се да је Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато овај празник зове и Хрома субота. У селима источне Србије припрема се кољиво, као за крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице. Ово жито треба да поједу чланови породице за здравље и срећу. У неким крајевима Србије меси се колач за укућане с украсима у облику коња и потковице.
22. март – Младенци – Овог дана обележава се празник Четрдесет севастијских мученика је сећање на страдање 40 римских легионара из јерменског града Севастије, у време цара Ликинија у IV веку, који се, упркос строгој царској забрани, нису одрекли исповедања хришћанске вере. На овај дан се прослављају и Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан с обичајем даривања младих брачних парова.
Младенце славе брачни парови који су се венчали после прошлогодишњег празника, а у неким крајевима негују се обичаји и обреди везани за ватру, која се пали за здравље укућана и заштиту од злих сила. У суштини, празник Младенци везан је за прослављање почетка пролећа, односно пролећне равнодневнце. Наш празник Младенци сличан је источнословенском празнику Масленица.
На Младенце се увече пале ватре јер тиме помажемо Сунцу да ојача и победи таму, и дану да постане дужи од ноћи. Паљење лутке од сламе симболише смрт Моране (зиме) и рођење Весне (богиње пролећа). Пепео од спаљене лутке у неким крајевима се закопова у земљу – ораницу или под снег (уколико се није отопио), јер ће тако земља боље родити. На овај празник месе се и младенчићи, колачи од пресног пшеничног теста. Месе се у облику правоугаоника, а још чешће у облику елипсе. Сваки се колач шара цевчицом, којом се на колачу направи неколико кружића. Кружићима се мртвима поручује да су дошли Младенци, али и обезбеђује да се у кући запате јагањци и да им ноге буду праве као цевка.
Добро јутро број 575 – Март 2020.
