Kleka (Juniperus communis) je zimzeleni grm koji se nalazi u raznim delovima sveta, a poznata je po lekovitim svojstvima. Иma diuretički efekat, što znači da podstiče mokrenje. To može biti korisno za osobe koje imaju problema s zadržavanjem tečnosti, kao i za one koji žele da pročiste organizam. Такође, клека у чајевима može pomoći u smanjenju upala. Ulje kleke može imati antiseptički efekat i koristiti se za dezinfekciju rana i povreda. Понекад sе koristi za poboljšanje варења i olakšanje gastrointestinalnih problema.
Neke tradicionalne medicine koriste kleku za ublažavanje simptoma respiratornih infekcija i problema, poput kašlja i prehlade. Такође, кleka može biti korisna u održavanju zdravlja urinarnog sistema i prevenciji infekcija mokraćnih puteva.
Тако вредна и добра биљка, поред чајева, има још једну употребу: она је најважнији део клековаче. То није ракија која се производи само из плодова клеке, јер би у том случају била јаког мириса, те се не би могла ни пити. Клека се користи као зачин другим природним ракијама. Отуда и назив клековача.
Оно што је важно истаћи је да се за производњу ракије користе искључиво здрави и зрели плодови клеке, било у свежем стању или сушени. С обзиром на то да се производња ракија и дозревање плодова клеке временски не поклапају, најчешће се плодови клеке конзервишу сушењем и чувају, каже Слађана Цветковић, саветодавац за прехрамбену индусрију ПСС Крушевац.
У народу је клека позната као боровица, клековина, смрек, смрча, фење или црна смрекиња. Грм клеке расте као самоникло жбуње по шумама, лединама као и на каметим обронцима. У остале сврхе се користе само сушени плодови јер свежи нису употребљиви.
Од давнина је познато њено лековито дејство, употребљава се за лечење многих болести, како за спољашњу тако и за унутрашњу употребу. Познато је њено благотворно дејство у случају назеба, кашља, гонореје, астме, добар је лек за стомак, знојење и слично.
Клека у јакој ракији снажан је савезник за облоге и дезинфекцију. Такође је познато њено благотворно дејство на све болести зглобова. Осушени плодови који се користе за справљање ракија садрже 10-12% воде, а 80- 90% суве материје, у којој је садржај шећера 10-25%. Присутна је и знатна количина танина, етеричних уља, смола и других сатојака. Поступак је следећи: суве плодове клеке треба самлети и ставити у топлу дестиловану воду уз додатак квасаца.
Однос клеке и дестиловане воде је 1кг клеке : 2-3 литре дестиловане воде. Амбијентална темпeрaтура просторије у којој је комина клеке треба бити 20-25°C , како би врење било брже и боље. Комина се дестилише на тај начин што се по потреби додаје дестилована вода, али се и на 100 л комине може додати 6-8 л благе ракије клеке.
Овако добијена ракија искључиво служи да се помеша са другим природним ракијама и тек онда препече. Препоручена јачина тако добијене препеченице је 45%voI.
Познат је и други начин справљања клекокаваче, када се у току печења ракије у казан од 100 л у комину неког воћа стави 2 кг плодова клеке, У току смог загревања (кувања) врши се екстракција етеричних уља смоле и танина што дестилату даје жељени, специфичан укус и арому.
Поред тога што је клека позната као добар зачин за справљање ракије клековаче, њене бобице се користе и за разне коктеле, умаке, разна печења и маринаде. Улога клеке у подстицању варења је позната у народу, стога је ова ракија позната и као добар аперитив.
Р. Д. Ј.
