Природа је обукла најлепшу, најшаренију одору, окитила се разнобојним ђинђувама, опојни мириси зрелог воћа и поврћа лебде свуда око нас. Само ваља пружити руку, побрати плодове свога рада и сладити се.
Повртњак
Високе температуре и исушивање тла доводе и до већих потреба биљака за водом, посебно плодовитог, а с обзиром на то да је у јулу и вегетација на врхунцу, биљкама треба осигурати додатне количине воде, али и хранљивих материја. Поврће се залива рано ујутро или у сумрак, када температура није висока, јер ће у супротном доћи до увенућа.
Сада је идеално време за бербу парадајза, паприке, краставца, бораније. Парадајз, краставац и паприку је важно брати правовремено и редовно, како би се подстакло даље цветање, заметање и дозревање нових плодова. Осим њих, ту су и махуне бораније које такође ваља често брати да би се заметале младе. Беру се и тиквице, диње, купус, кељ, карфиол, келераба, празилук, а ваде бели и црни лук, кромпир, шаргарепа и першун. Берба грашка, за оне који су га посејали касније, приводи се крају.
Прва половина овог месеца идеална је за расађивање касних купусњача, као што су кељ, карфиол, келераба и купус.
У јулу се сеју краставци корнишони као пострни усев.
Боранија као пострни усев, сеје се најкасније до половине јула. Обично се смењује с раним купусом, грашком, луком сребрењаком или салатом.
Непосредно после припрема земљишта иза стрних жита, грашка, бораније, салате или лука, сеје се цвекла.
Ротква се такође сеје у овом месецу, а добри предусеви су грашак, боранија, спанаћ и салата, док су купусњаче лоши. Сеје се од средине јула.
Воћњак
Јагоде су прве обране, али на њих се у јулу не сме заборавити. Некада су се у овом месецу заснивали нови јагодњаци. Због промене климе тај посао је одложен за крај лета-почетак јесени. До тада треба одсецати са жбунића вишак столона, одстрањивати старе листове, заливати их да би се формирали цветни пупољци за следећу годину.
У зависности од надморске висине и сорте, малина се припрема за бербу, бере или је обрана. По завршетку бербе малињаке ваља спремити, одрезати изрођене ластаре, кроз пар дана их извући из жице.
Берба вишања је при крају, а када се заврши, да воћке не би изгубиле листове, па се поново разлиставале и исцрпљивале, треба их заштитити од паразитне гљиве Blumeriella jaapii, проузроковача пегавости листова.
Земљиште у воћњацима који се наводњавају, а у оним другим после јаке кише, чим се просуши, треба површински обрадити, разбити покорицу и разрахлити га.
Професионалним калемарима не треба причати, али оне аматерске да подсетимо да се у овом месецу ради калемљење очењем на спавајући пупољак.
Пчелињак
Лепо време одговара и осама и стршљеновима који се убрзано размножавају и прете пчелама. Обавезно се морају уништавати, а бирају се препарати нешкодљиви за пчеле.
Не сме се заборавити ни на грабеж, због којег је потребан велики опрез.
Интензивира се и заштита од варое.
Успешно узгојене и проверене матице сада ваља увести у друштва и припремити их за долазећу, количински најбогатију пашу – сунцокрет.
Зеленило
Редовно треба уклањати прецветале цветове ружа и другог баштенског цвећа какве су салвије, зевалице, драгољуб.
Лисне ваши, али и проузроковачи болести, не заобилазе ни цветнице па их ваља контролисати и редовно против њих биљке штитити.
Виноград
Лоза је израсла, ластари падају на све стране и треба их укротити, привезати а вишак одстранити зеленом резидбом да не би само узалуд трошили воду и храну.
Преосталу лозу ваља и даље штитити од гљива преоузроковача пепелнице, пламењаче и зеленог ботритиса. Треба редовно пратити лет лептира грожђаних мољаца, а гроздиће прегледати, како би се на време заштитили од прождрљивих гусеница.
Лековито и зачинско биље
У јулу треба обрати нану, обавезно пре цветања, и у танком слоју је просушити, да би се добила „сировина“ за квалитетан чај.
У овом периоду могу да се сакупљају бели слез, боквица, брусница, добричица, глог, димњача, питоми кестен, хајдучка трава, црни слез, кантарион, плућњак, пелин, русомача…
Гљиве
Искусни гљивари знају да постоје и нејестиве, али лековите печурке. Оне се сакупљају током целе сезоне. Међу њима најраспрострањеније и најпопуларније су храстова сјајница, ganoderma lucidum, ganoderma aplanatum, ћуранов реп, брезова губа…
