Готово све новопосађене ружетреба снажно да се орежу како би се подстакао развој бујних младиоца и кореновог система. Од тог правила изузетак су пењачице – оне у првој години треба, како смо већ напоменули, да се орежу само лагано како би се уклониле све слабе, увеле или оштећене младице. С ружа стаблашица уклања се сав слаб, увео или испреплетен раст. Руже које се гаје на земљиштима сиромашним хранљивим материјалима орезују се слабије и редовно се прихрањују.
Пролећно и јесење орезивање
Ако је ружа правилно посађена и добро нађубрена, и ако је цела јесен топла, може се десити да потера изданке које, доласком зиме, треба само мало поткратити. Право орезивање након садње следи тек на пролеће.
Годишње орезивање (у пролеће или јесен) најважнија је мера неге када је реч о ружама. Када се делови биљке орежу, биљка усмерава своју енергију ка производњи и обнављању нових грана и листова. Ако се правилно примењује, ова мера је битна и за одржавање здравља саме биљке. Самим тим што се уклањају старе и болесне гране, подстиче се раст нових и здравих изданака. Неорезане старе гране, сем тога, естетски нарушавају изглед биљке.
Приликом резања, увек треба правити гладак кос рез изнад пупољка који је окренут према споља, односно, у правцу у којем желимо да нам расте грана. То је обично пупољак који је окренут споља. Уколико је висећим ружама потребно попуњавање у средини биљке, пупољак може да буде окренут ка унутрашњости. Ако се успавани пупољак не види, орежите до одговарајуће висине и исеците све кратке делове стабљика које су преостале од претходних орезивања. Коси рез треба да буде око 5 мм изнад пупољка. Гране које се суше треба орезати до здравог дела, што се може препознати по боји средишњег дела гране, која треба да буде бела.
Постоји неколико принципа орезивања који се могу применити на све руже, а то су:
- Уклонити све суве, оштећене или оболеле гране. Орезати изнад здравог пупољка или уклонити целу грану.
- Уклонити слабе и танке гране, које највероватније неће произвести цветове, а одузимаће енергију цветоносним гранама.
- Уклонити гране које се укрштају и које расту ка унутра, онемогућавајући продор светлости и ваздуха.
- Алат који нам је потребан за овај посао јесу мале и велике оштре маказе и добре рукавице.
У току јесени руже се орезују на 1/3 дужине, на 20 до 60 центиметара, зависно од величине руже, да се под налетима ветра и теретом снега гране не би сломиле и потом измрзле. Од ове операције су ослобођене пузавице и неке пењачице. Код њих се само уклањају осушене гране и оне које су вишак, или сувише старе па не цветају. Скраћивање ових ружа, пузавица и пењачица, може довести до тога да се код њих смањи цветање, а код неких и потпуно изостане те године. Због тога будите опрезни с њима.
У пролеће се наставља орезивање ружа, односно, током марта и првог дела априла ваља их скратити на 1/3 првобитне дужине када су у пуној снази и уклонити све поломљене, сасушене или измрзле гране. Уједно, завршним орезивањем ружа формира се основа за будући грм. Искуснији ружари ће и током пролећа наставити да скидају нове и младе избојке с носећих грана, а мање искусни ће пустити да природа и ружа ураде своје, односно, да нове гранчице избију по својој жељи и вољи.
Посебно треба обратити пажњу на то ако се из руже појави избојак – гранчица која је другачија и живахнија од осталих. Лако ћете је препознати јер има другачије листове. Ради се о изданку дивље руже која избија из корена. У том случају, треба мало разгрнути земљу и исећи га у корену, јер је то дивљи изданак који може променити изглед саме руже. Свака ружа је, наиме, настала на корену дивље руже која је калемљена пелцером племените сорте. Сада, она стара дивља ружа покушава да се ревитализује, што јој се не сме дозволити, јер ће онда цела подивљати и нестаће племенита ружа која је одабрана. Пазите да дубоким резом не оштетите корен при сечењу дивљег изданка.
Ако временске прилике допусте, у фебруару треба орезати руже пузавице. Познато је да се друге врсте ружа не орезују пре средине или чак краја априла, кад више нема јутарњих мразева.
Р.Д.Ј.
