Ракија је неизоставни део српске традиције, културе и националног идентитета. Може се производити од различитог воћа, али је свакако најпознатија шљивовица која је прошле године уврштена на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа. А која је тајна добре шљивовице? Њу нам је открио Чедомир Ђурђевић, произвођач Чедине ракије из Рађевог Села код Ваљева. Љубав према производњи ракије развио је још у детињству, јер су се његови родитељи, али и дедови и прадедови, бавили пољопривредом. Једна од његових ракија носи и ознаку органског порекла.
– Основна делатност моје породице била је гајење шљива, њихово сушење и печење ракије. Похађао сам Технолошки факултет, прехрамбени смер, а по завршетку студија почео сам да радим као технолог у производњи јаких алкохолних пића. То је било нешто што ме је интересовало од најранијег детињства, и у томе сам видео будућност и перспективу – рекао нам је Чедомир Ђурђевић.
Како каже, производи ракију искључиво од шљиве. Мишљења је да се треба специјализовати за одређену област и то радити на врхунском нивоу.
– Имам своје засаде шљива у органском статусу и нешто из засада имам уговорено код два сарадника с којима сарађујем већ годинама. То је шљива с познатих парцела. Гајим шљиву на неких 3,5 хектара, доминантна сорта је чачанска лепотица и делом ранка. Чачанска лепотица је заузела место које је пре десетак година имала пожегача. Исте сорте су и код мојих сарадника, само што они још увек имају и пожегачу – каже наш саговорник. – Имам и велико стадо оваца, пошто органског воћарства нема без сточарства. После четврте, пете године у воћњак се пуштају овце које сузбијају коров – открио је Ђурђевић за „Добро јутро“.
– Код мене једна ракија има органски сертификат, али то не значи да остале ракије нису органске. Када је реч о самој производњи, мислим да нема велике разлике између органске производње и тога како су се шљиве гајиле у прошлости. У таквим засадима у принципу нема значајних болести. У воћним засадима, у којима се не ради интензивно, нема много ни резидбе. Што би људи рекли – шљива се реже када крене да се тресе. Ставе се мердевине, попне се на шљиву, отресе се род и онда се посеку поломљене гране, оне које сметају и то је класична наша резидба – објашњава овај 65-годишњак.
Његова ракија је прошле године на Балкан опену проглашена за најбољу српску шљивовицу, а добио је признање и претпрошле године, у оцењивању Савеза произвођача ракије Србије и Министарства пољопривреде.
– Кључ квалитета је велико искуство које је наслеђено генерацијски, али и моје искуство од 40 година у производњи ракије. Комбинација великог искуства предака које је преношено с колена на колено, допунско знање које сам стекао од најбољих, комбиновање најсавременијих достигнућа која су дала могућност да применимо неке ствари које, на пример, мој деда није могао, јер није имао такву опрему, омогућили су овакав производ – поручио нам је Ђурђевић.
Тања Пролић
Фото: Марија Ђурђевић
