Парцела „кадарке“ с поседа Маурерових, засађена 1880. године сматра се најстаријим активним виноградом ове врсте на свету. А, стари чокоти мање рађају од младих, али зато дају много већи квалитет
Када новинари хоће да представе и опишу Оскара Маурера, винара из Хајдукова, употребиће сликовите изразе „последњи романтик наше винске сцене“, „чаробњак са севера Бачке“, све у жељи да опишу старе, аутохтоне сорте које гаји у својим виноградима и његов органски приступ винарству који у последње време има све више следбеника и код нас.
У разговору за „Добро јутро“ питамо га шта данас значи природан начин обраде винограда и органска производња вина? Да ли је тржиште спремно да то препозна и награди?
– Увек су екологија и природа биле веома важне за мене, тако да ми је било сасвим нормално да 1994. године када сам, као четврта генерација у својој породици, почео да се бавим виноградарством, да то буде у симбиози с природом. Колико се то исплати или не у оно време то за мене није било значајно питање. Сада је важно и испоставило се да може да се исплати. Значи, могу да радим оно што волим из срца и да коректно живим од тога…
Још увек има мало органских произвођача који желе да кроз вино покажу тероар, не технологију и адитиве, него оно шта је природа успела да уради у винограду. Ми управо то хоћемо да понудимо људима, без шминке и ароматизовања. Имамо доста вина у која чак ни винобран не стављамо и таква вина се извозе. Ми смо били прва винарија са ових балканских простора коју је препознала чувена Isabelle Legeron, која је „Master of Wine“ и на заједничкој етикети ми извозимо на Запад. То је огроман резултат који би могли и други наши произвођачи да искористе. Јер, ако је један успео да се пробије и да тамо пласира вино, успеће и још неко. Мада, треба прихватити пуно ризика у производњи вина када се то ради на природан начин, али мислим да је то наша будућност…
Парцела „кадарке“ с поседа Маурерових, засађена 1880. године, сматра се најстаријим активним виноградом ове врсте на свету. У чему је тајна вина направљених од грожђа са старих винограда, питамо нашег димаћина?
То је најстарија кадарка на свету, али међу својим виноградима имамо још неколико који су стари сто или око сто година… Ти стари виногради дају сасвим другачији квалитет у односу на младе винограде. Млади чокоти дају вино које садржи много воћних арома, то вино је веома питко, а стари чокоти дају вино које има своју структуру, тежину и дубину, после сваког гутљаја још пар минута осећамо укусе, зато што њихов корен пробија неколико слојева земље на 20-30 метара… Стари чокоти дају много мањи принос од младих, али зато дају много већи квалитет.
Традиција четири генерације
Винарију Маурер основао је 1916. године Балаж, прадеда садашњег власника Оскара Маурера. Породица Маурер у поседу има 16 хектара, лоцираних у два виногорја, шест хектара у Суботичко-хоргошком код Хајдукова, а у Фрушкогорском виногорју, у околини Сремских Карловаца још 10 хектара, у којима се гаје аутохтоне сорте попут: кадарке, сремске зеленике, бакатора, меденца белог, кевединке, беле сланкаменке, фурминта (познатијег као токаји)…
Поред старих сорти, гаје се и светске: рајнски ризлинг, мерло, каберне совињон. Господин Маурер сматра да купаже знају да дају вина најбољег квалитета, па у понуди ове винарије можете наћи Вино сунца (италијански ризлинг, рајнски ризлинг), Корвина црвена (каберне совињон, кадарка), Корвина бела (бакатор, тамјаника) и друга.
Вина Маурерових једина се из Србије налазе у “Мишелин стар” ресторанима. Највише се извозе у Холандију, Белгију, Данску, Мађарску, Румунију, Немачку…
Оскар Маурер производи у малим серијама, једино се код њега могу наћи неке сорте којих нема нигде више у Србији… Питамо га зато да ли је бизнисмен или колекционар?
-Можда више колекционар, али пре свега, ја самнаследник. Одлучио сам да нећу бити тај који ће уништити оно што су наши преци оставили за нас. Увек сам гајио поштовање према старим, аутохтоним сортама и знао сам да је то за нас сачувана прича. Ако не знамо да поштујемо наше старе сорте, то значи да не знамо да поштујемо ни људе који су овде пре нас живели и гајили лозу.
Када се у однос ставе цена и квалитет, очигледно је да Маурерови немају намеру да се од вина обогате. Која је то пословна филозофија?
Виноградарство и винарство није такав занат где може брзо да се обогати. Ни на дуги рок не може да се обогати, али може добро да се живи.
Претежно извозимо вино, једина смо винарија у Србији која извози у такве земље, у ресторане који имају „мишелин“ звездице, успели смо да пласирамо своје вино уз врхунску гастрономију… На жалост, у Србији вина која би требала да коштају од 300 до 500 динара, заправо се нуде по цени од 500 до хиљаду динара. Обично су то технолошка вина од интернационалних сорти која сигурно по тим ценама не бисмо могли извозити. Значи, морамо да мењамо начин размишљања, јер се на овај начин не развија винска култура, зато што куповна моћ нашег потрошача то не дозвољава… Мојој винарији је циљ да комшија из наше улице може да дође и купи наше вино. Да не морамо сво своје вино да продајемо у богзнакаквим ресторанима и да и такозвани обични људи који живе од свога рада, да могу да пију Маурер вино.
За крај питамо нашег домаћина како доживљава пословни успех у винарству данас и овде?
– Пословни успех не могу да гледам кроз новац: мој највећи пословни успех је што сам доказао да је оно што смо наследили – права вредност… Нико из света неће куповати наша вина само зато што код њих не постоји таква сорта која не може да се упореди с нашим винима, већ због њиховог квалитета. А још већи успех ће бити да успемо да допринесемо ширењу винске културе код нас и зато нам није тешко да држимо јако много дегустација вина… Жеља нам је да наша винска култура напредује у правцу разумевања органског винарства.
Александар Ђивуљскиј
