Црни и бели лук, зелена салата, першун, спанаћ, блитва, купус, парадајз, паприка, млади кромпир, ендивија међу првим су поврћем које нам стиже у раним пролећним месецима, а дефинитивно су у повртарству код домаћих пољопривредника најзаступљенији црни и бели лук и салата. Да би повртњак сваке године давао добар род и квалитетне плодове, кључно је да пољопривредници поштују правила плодореда. То истиче мастер инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац Данијела Илић.
– Осим што је најисплативија, зелена салата је врло захвалан производ, јер може да се узгаја и пре главне културе, а и након ње. Исто је то могуће са спанаћем и младим луком – објашњава Данијела Илић. – Главна култура је она с најдужом вегетацијом, и то су паприка, парадајз, купус и црни лук, а пре њих и после њих могу ове три врсте поврћа, што је пољопривредницима добро, јер их могу имати два пута у току једне сезоне због њихове кратке вегетације.
Монокултура исцрпљује и загађује земљиште
Плодоред представља систем биљне производње који подразумева смењивање усева на једној парцели у времену и простору, а када је у питању плодоред у повртарској производњи, ту су предности вишеструке. Тако се чува и повећава плодност земљишта, омогућава равномерније усвајање хранљивих материја из земљишта, смањује закоровљеност, омогућава правилно и рационално ђубрење стајњаком, спречава појава болести и нагомилавање штетних инсеката, односно, штеточина у земљишту.
Монокултуру, која представља гајење исте пољопривредне културе на истој парцели дужи низ година, треба избегавати, напомиње саговорница “Доброг јутра”. Дужом применом монокултуре нарушавају се структура и плодност земљишта, повећава се присутност корова, болести и штеточина, земљиште се исцрпљује, нагомилавају се токсини које лучи корен биљака које се гаје дуже време, а и сам принос може бити знатно смањен, од 30 до 70 одсто.
Да би се успешно организовао плодоред у повртарству, потребно је да се познају потребе неких биљних група према храњивим елементима, додаје Илић:
Тако, на пример, лиснате биљке, попут карфиола, броколија, салате, купуса и кеља, захтевају много више азота у земљишту од осталог поврћа. Коренасте биљке, кромпир, лук, шаргарепа, бели лук, ротквица, да би се успешно и добро развијале, траже више калијума у односу на друге биљке. Краставац, парадајз, патлиџан, паприка захтевају фосфор и калцијум, много више од других биљака.
У интензивном плодореду разликујемо предкултуру, најчешће су то неке ране пролећне или озиме врсте као што су салата, спанаћ, ротквица, рани кромпир, млади лук. Такође, главну културу која има најдужу вегетацију (паприка, парадајз, купус, црни лук) и накнадну културу која се гаји после главне културе (салата, спанаћ, млади лук).
Предности и мане пластеничке производње
Плодоред у пластенику се разликује од плодореда на отвореном пољу по томе што је у затвореном простору ограничен бројем поља због мањег простора и начина производње.
– То је недостатак који се може надокнадити већим бројем биљака које у пластенику могу да се гаје у току једне сезоне – каже наша саговорница. – На отвореном пољу имамо две културе у току једне сезоне, док у пластенику тај број може да се повећа захваљујући тој контролисаној производњи коју ту имамо.
Биљке које никако не треба гајити у монокултури већ у систему плодореда, напомиње саговорница “Доброг јутра”, су парадајз, паприка, лубеница, диња, кромпир и краставац. Сваке године треба мењати културу. То је, истиче, веома важно због нагомилавања штетних инсеката и излучевина које луче корени тих биљака. А у смени биљака, наводи, најбоље је имати три до четири културе:
– На пример, да ротирају лук и краставац, или лук и парадајз, ја бих ту између убацила још једну културу као што је коренасто поврће. Много је боље имати три културе него две на једној парцели. И квалитет и принос су бољи и повећавају се плодоредом. Рационална је примена ђубрива. Неке биљке обогаћују земљиште азотом, поправљају земљиште.
Ако се не поштује плодоред…
Непоштовањем плодореда стварају се болести попут киле и црне трулежи купусњаче, суве и влажне трулежи, велике су шансе и да се догоди полегање расада. Нагомилавају се и штеточине као што су подгризајуће совице, ровац, нематоде, купусне муве и мушице, велики купусар, лисне ваши, мољац, купусна стеница, пужеви голаћи, рутаве бубе. Као резултат монокултуре могу се као корови јавити и велики мухар, пепељуга, попонац, штир, зубача, пољска горушица, паламида, пољска горчика.
Пише: Андријана Глишић
