Проф. др Зоран Кесеровић
Касни пролећни мразеви и ове године нанели су велике штете српским воћњацима, поготово засадима кајсије. Реч је о последицама климатских промена које су довеле до тога да у јануару, фебруару и почетком марта имамо више температуре у односу на вишегодишњи просек, да те високе температуре утичу на бржи развој генеративних пупољака, који постају осетљивији на каснију појаву ниских температура и страдају од мразева. Измрзавање, попут овогодишњег, постало је правило од 2012. године наовамо. Догодило нам се и лани, а ове године ниске температуре појавиле су се у трећој декади фебруара и првој декади априла, наневши велике штете, поготову засадима кајсије и брескве који су подигнути у неодговарајућим агроеколошким условима.
Данак пролећним мразевима не може да се не одрази на јесењу бербу и коначан годишњи биланс наших воћара, али 2021. ипак неће бити запамћена као лоша година. Велика потенцијална родност и бројност формираних родних пупољака, која је уочљива у нашим савременим засадима, наводи нас на процену да се можемо оправдано надати једној од најбољих воћарских жетви, после 2013. године, када је у Србији произведено 1.658.294 тоне воћа. Ово ће, по свему судећи, бити једна од наших најроднијих година, можда чак и најроднија у историји Србије. Прошле године произвели смо око 1.598.208 тона, а очекујем да ћемо ове године имати за 5 посто већи род у односу на 2020, иако у тренутку док пишем ове редове, тачније процене још нису готове.
Берба ће ове јесени мало каснити у односу на 2020 годину, тако да имамо прилику да агротехничким и помотехничким мерама побољшамо квалитет плодова воћа. У међувремену, вреди се позабавити поукама протеклих месеци и претходних година.
Предност отпорним сортама, адаптираним на наше услове
На ниске зимске температуре посебно су осетљиве неке од коштичавих (бресква и кајсија) и јагодастих воћних врста (купина). Ова осетљивост зависи од врсте и сорте, али и од припремљености воћке за зимско мировање. Поједини органи и делови стабала различито су осетљиви на ниске температуре. У неким деловима Војводине су из истог разлога страдали засади брескве, углавном они подигнути на локалитетима с неодговарајућим климатским условима, или у којима су заступљене осетљиве сорте. Једине успешне мере против ниских зимских температура јесу избор опорних сорти и избегавање гајења осетљивих воћних врста у регионима где постоји опасност од такве појаве. Предност треба дати сортама које су створене у нашим агроеколошким условима, или се овде већ дуже времена гаје, јер су оне већ адаптиране на такве услове. Такође, веома је важно да воћке уђу добро припремљене у период мировања. У том случају оне су отпорније према ниским зимским температурама.
Откад се зна, воћарска производња у Србији највећим делом обавља се на отвореном. Без обзира на ниво улагања у производњу, ризик од губитка приноса услед дејства фактора спољашње средине увек постоји. Посебно долази до изражаја у појединим годинама, када се јављају ниске зимске температуре, пролећни мразеви, велике количине падавина, екстремна суша, град и, у последње време, олујни ветрови. Услед глобалних промена климе, овакве екстремне године све су чешће. Повећањем интензивности производње путем инсталирања система за наводњавање, противградних мрежа, анти-фрост система и другог, смањују се ризици по принос. Међутим, ради се о скупим инвестицијама које су рентабилне једино у агроеколошким условима који одговарају одабраној воћној врсти. Међутим, у Србији још увек постоји велики број воћних засада који су подигнути на неодговарајућим локалитетима, те нередовно рађају, дају ниске приносе или лошији квалитет плодова. Пример за то су засади кајсије, брескве или трешње у равници или садња воћака на земљишту с високим нивоом подземних вода, услед чега долази до сушења стабала.
Савремена интензивна производња воћа у великој мери зависи од услова средине. Ако услови нису одговарајући, чак и најбоља сорта, уз најбољу агротехнику и помотехнику, неће дати добре резултате. Узимајући у обзир ово, али и чињеницу да су воћке вишегодишње биљке, веома је важно да се умање било какви ризици утицаја спољне средине. Природни услови (клима, земљиште и положај) у појединим рејонима у Србији изузетно су повољни за гајење воћа. Лимитирајући фактори за постизање високих приноса воћа и квалитета плодова у агроеколошким условима Србије су следећи: ниске зимске температуре, касни пролећни мразеви, град, нагла промена температура у зимском периоду, високе летње температуре, релативна влажност ваздуха, недостатак падавина, олујни ветрови. Ниске температуре током и после мировања у нашим условима кључни су фактор смањења воћарске производње из године у годину. Најсигурнија мера за спречавање настанка штета од мраза је превентива – избор воћне врсте и сорте у зависности од датих агроеколошких услова, а осетљиве воћне врсте не треба гајити у регионима с учесталом појавом ниских зимских температура и пролећних мразева.
Највеће штете код кајсије и брескве
И ова година показала је да се мора водити рачуна о томе где се саде поједине воћне врсте, па чак и сорте и да се у мразним подручјима на већ подигнутим засадима морају користити антифрост системи, фростбастери и паљење великих бала сламе. Као ефикасни показали су се и неки препарати који снижавају тачку мржњења, и у комбинацији с аминокиселинама и алгама могу донекле ублажити штете од мраза.
Највеће штете овог пролећа биле су код кајсије. Према мојој процени, измрзло је 60 до 70 одсто кајсија, код брескве 30 до 35 одсто, трешње 8 до 10 одсто, шљиве, јабуке и крушке од 5 до 8,5 одсто. Код јабуке највеће штете настале су код сорти из групе црвеног делишеса и јонаголда, а код сорти крушке примећено је измрзавање код сорти турандот и кармен. Код наше водеће воћне врсте шљиве највеће измрзавање било је код најранијих сорти шљива – тимочанке и чачанске ране, а код водеће сорте шљиве стенлеј у неким локалитетима примећено је измрзавање до 40 одсто, али се то неће одразити на род због велког интензитета цветања.
Али, има локалитета, поготову тамо где су воћке сађене у депресијама-мразиштима, где је дошло до значајнијег измрзавања и шљиве, и јабуке, и крушке. И ова година је показала да се мора водити рачуна о томе где се која воћна врста сади, чак и сорта и клон. Код јагодастих воћних врста примећено је безначајно измрзавање, поготову у засадима који су подигнути на великим надморским висинама. Код кајсије највеће измрзавање било је у равничарским деловим. Као најбољи региони за производњу кајсије и брескве означени су Фрушкогорски и Подунавски регион. Граница испод које не треба садити кајсију је 170 до 190 метара надморске висине, треба комбиновати раноцветне и касноцветне сорте кајсије и у засаду морају бити најмање 4 сорте. Код брескве се такође мора водити рачуна приликом избора сорти и локалитета за садњу. У последње време подижу се савремени засади трешње на кржљавој подлози гизели 5 и многи произвођачи нису водили рачуна о избору локалитета и сорти трешње.
Бумбари најбољи опрашивачи
Код трешње у последње време су примећена велика измрзавања Од следећих испитиваних сорти на измрзавање: бурлат кармен, греј стар, свит сарета, кордиа, феровиа, регина и свит харт, у свим локалитетима Србије највећу генетску отпорност на пролећне мразеве показале су сорте кармен и регина.
У последњих неколико година, а то се десило и у 2021. години, суочени смо са чињеницом да у време цветања већине воћних врста буде прохладно и кишовито време. С обзиром на то да пчеле не лете на нижим температурама, поставило се као нужност коришћење бумбара у процесу опрашивања. Код нас није устаљена ова пракса, али се у развијенијим воћарским земљама ништа не препушта случају и све више се користе бумбари као опрашивачи. Њихове предности су велике у односу на остале инсекте који опрашују: они почињу активности при температури од 6 до 8ºЦ, активни су приликом кишовитог и облачног времена, због величине и длакавог тела преносе велике количине полена, раде боље у заштићеном простору.
Радује чињеница да су у свим плантажним засадима трешње у Војводини коришћене кошнице бумбара. Ове године у време цветања, поготову крушке, било је јако лоше време, а воћари немају навику, чак ни у Војводини, да уносе бумбаре, те је због лошег опрашивања и оплодње дошло до великог одбацивања плодова. Код крушке ће доћи до смањења рода у односу на 2020. годину. Кишовито време у другој декади маја није одговарало произвођачима јагоде који је гаје на отвореном, због отежане заштите, а и с аспекта квалитета.
Највећи профит од боровнице, јабуке, јагоде, малине, трешње
Навешћу још неколико података битних за младе воћаре и оне који планирају нове засаде. Наше најпрофитабилније воћне врсте јесу боровница, јабука, јагода, малина и трешња, добру перспективу имају и вишња (поготову крупноплодне сорте), кајсија, леска, орах и крушка, али и шљива, купина и бресква. Србија има погодне агроеколошке услове за воћарску производњу, традицију и искуство у гајењу воћака и производњи садног материјала и одличан квалитет плодова.
По увођењу савремених технологија издвајају се боровница, јабука, трешња, малина и јагода, где се и по технологији, и по приносима можемо поредити с најразвијенијим воћарским регијама света. Боровница је тренутно најисплативија биљна култура у Србији. Гаји се на 2.500 хектара, с теденцијом даљег раста. Процењује се да у Србији уберемо између 15.000 и 16.000 тона плодова боровнице. Стиже за бербу од почетка јуна и сезона бербе траје до треће декаде јула. Приноси се крећу код произвођача са слабијом технологијом између 8 и 9 тона/ха, а код произвођача са савременом технологијом и преко 15 тона/ха. У 2019. години извезено је око 1.226,6 тона боровнице, а у 2020. години 2.923,9 тона, у вредности 16,5 милиона евра. Водећа сорта у србији је дјук, а нешто мало су заступљене и сорте блукроп и озарк блу.
Друга по оствареном профиту по хектару је јабука. То је воћна врста код које је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. Јабука је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије, али је високоакумулативна и захтева јако пуно људског рада, око 750 до 800 часова по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке, где за 200 тона треба 1.500 радних часова, онда је јасно колико јабука ангажује радне снаге. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује преко 120 милиона долара.
Код јагоде у савременој технологији узгоја на гредицама и фолији инвестиција по хектару износи око 15.000 евра, повраћај око 50 одсто од субвенција државе и Покрајине, а берба траје две године. Чиста зарада је од 7.000 до 12.000 евра по години, зависи од сезоне.
Код малине за заснивање засада с противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382 евра по хектару. С приносом од 12 тона по хектару и с просечном ценом од 1,6 евра, инвестиција се отплаћује у четвртој години, ако се не рачунају подстицаји државе. Малина се у Србији гаји на око 21.000ха и годишња производња износи преко 95.000 тона, а рекордна производња је била 2011. око 110.000 тона и 2017. око 109.000 тона. У 2020. години из Србије је извезено око 91.293,5 тона замрзнуте малине у вредности од 212,7 милиона евра, док је свеже извезено преко 1.419,4 тоне у вредности од 2,4 милиона евра. Велики извоз свеже малине имали смо 2018, око 6.000 тона, а рекордни извоз је био 2013. године – око 8.000 тона. Водећа сорта малине Виламет, али у последње време доста се сади сорта микер, туламин, ен росандира и амира. У сезони малине Србија може да понуди на тржишту свежу малину од половине јуна па до краја јула и то сорте Виламет, Микер и Туламин. Једна сложена задруга у Западној Србији може да понуди око 100 тона плодова врхунског квалитета сорти Ен Росандира и Амира, с временом бербе од почетка августа па до краја октобра.
Већина наших воћара има стандарде квалитета ГЛОБАЛ ГАП И ГРАС ХУМАНИ.
Код трешње, инвестиције у савремене засаде с противградним системом, фертииригацијом, савременим сортиментом на подлози гизела 5 су велике, а повраћај уложених средстава је за 5 до 6 година.
Ништа се не препушта случају
Сведоци смо експанзије воћарске производње у последњој деценији. Развој воћарства не огледа се само у повећању површина под воћњацима, већ првенствено у увођењу савремених технологија гајења воћака по угледу на развијеније регионе у Европи. Савремени концепт гајења воћака претпоставља велике густине садње, квалитетни садни материјал, остваривање редовних и веома високих приноса и плодова врхунског квалитета. Улагања у заснивање засада су велика, очекује се рано ступање на плодоношење и брз повраћај уложених средстава. С обзиром на високе трошкове при заснивању засада, ни најмањи сегмент производње не препушта се случају.
Савет младим воћарима
Млади људи, који показују све веће интересовање за воћарство, морају се придржавати правила струке и науке, да не би у старту направили скупе грешке. За одређену локацију треба да изаберу воћну врсту и сорту која ће дати најбоље резултате, обавезна је хемијска и механичка анализа земљишта, избор квалитетних сорти и подлога, растојања, инсталирање противградног система и система за наводњавање са прихраном преко воде – фертиригација. Пре него што се одлуче за подизање засада треба да консултују стручњаке.
