Насловна РАЗНО Пасуљ и боранија пријају свакој њиви

Пасуљ и боранија пријају свакој њиви

226
Фото: Adobe Stock

Пасуљ и боранија (Phaseolus vulgaris) воде порекло из Америке, док је у Европу стигао крајем 17.века. Када се од ове врсте у исхрани употребљава махуна у технолошкој зрелости (воштаној зрелости зрна) на нашем говорном подручију зове се или боранија или нешто што има у себи реч махуна (грах махунар). У већини других језика у називу бораније је реч која асоцира на свежину, младост или хрскавост махуне.

Пасуљ или боранија је једногодишња зељаста биљка из породице Fabaceae, род Phaseolus.  Корен ове биљке је вретенаст, са слабије развијеним главним кореном, док су бочни коренови многобројни, добро развијени и дугачки. Стабло је зељасто и одликује се разноликошћу по величини (дужини), разгранатости, боји, расту и другим особинама. Висина може бити 25-50 цм код чучавих стабала, док код високог  типа стабла висина може бити до 3м.  Листови су светлозелене до тамнозелене боје, мање или више наборане или глатке површине прекривене са финим маљама. Цветови пасуља и бораније груписане су у гроздасте цвасти, најчешће 5-6 цветова а може бити и преко 10. Лептирасте су грађе, 1-1.5 цм дугачки. Пасуљ има многовише цветних пупољака него што се формира махуна. Најчешће се опраши свега 4-10% цветова, што је довољно за постизање задовољавајућег приноса. Плод је двокрилна махуна, а њена дужина је различита и зависи од сорти,али варира под условима гајења, величина од 4цм до преко 25цм. По ширини могу да буду уже или шире, док по облику могу бити праве, мање или више извијене. Махуне могу да се формирају дуж целог стабла, у горњој или доњој половини биљке у зависности од сорте. Код ниских форми пасуља и бораније најзначајниха особина махуна,а гледишта успешности прозводње, је да се формирају на висини већој од 15цм од земљишта, као и да не пуцају и не осипају зрна у физиолошкој зрелости. Боја незрелих махуна може да буде зелена, жута, љубичаста, мраморношарена и разних нијанси. Зреле махуне су у већини случајева сламасто жуте, крем и светло драп боје. У махуни се налази 2-9 зрна која су причвршћена за трбушни шав махуне.Постоје разне боје зрна од  беле, сивкасте, зеленкасте и жућкасте па све  до љубичасте, црвене и црне боје.

За раст и развој пасуља потребно јој је доста светлости у првим фазама развоја али касније добро подноси засењивање. Код врсте Phaseolus vulgaris постоји сортна специфичност када је у питању реакција на дужину дана.Вегетативна маса пасуља јако се повећава код биљака кратког дана у условима гајења дугог дана и обрнуто. Према томе, код системског рада са пасуљем неопходно је обратити пажњу на географску ширину места узгајања. Ова врста је пореклом из топлих крајева па не подноси температуру испод 0 степени као ни ону преко 30-35 степени. Минимална температура за ницање је 8-12 степени, док је најповољнија 18-25 степени када ниче за 4-10 дана.  Оптимална температура за цветање је 20-25 степени,а цветање се зауставља ко температуре 15 степени и 35 степени, те долази до опадања цветова и заметнутих махуна. За узгој најбоље одговарају чернозем, квалитетно алувијално земљиште и ливадска црница. Земљишта са високим нивоом подземне воде нису погодна за гајење пасуља и бораније.

Пасуљ и боранија су добар предусев користан за њиву, јер су биљке са кратком вегетацијом и азотофиксатори су. Пасуљ се сеје у редове растојања од 15 до 70 цм, док се боранија сеје на растојању већем од 30цм. Добри предусеви за пасуљ и боранију су стрна жита, кукуруз, кромпир, цвекла, парадајз, црни лук, купус, док му сетва иза шећерне репе неће пријати због збијености земљишта.

У зависности од времена производње обавља се и обрада земљишта. За пролећну сетву обрада земљишта се изводи у јесен, на дубини око 25 цм,  док се пред сетву земљиште култивира и припрема за тај посао. За летњу (касну) сетву, када је боранија накнадна култура, обрада се обавља после скидања грашка и младог кромпира.

Приноси бораније, у зависности од сорте и начина бербе, износе 8-20 т/ха. Пасуљ се бере када су махуна и зрно зрели, по сувом времену.

У кишним годинама се одсеца биљка изнад површине земљишта, јер тако корен, богат бактеријама и азотом, остаје у земљи. Одсечена стабла се суше, а махуна и зрно дозревају. Принос пасуља је 1.5 – 3 т/ха.

Аутор: Наташа Продановић, ПССС Сомбор