Пише: Леа Радловачки
Жена у пчеларству нема довољно и ми смо хтели да вам представимо једну успешну пчеларку која је своје занимање нашла баш у њиховом друштву. Причамо са Татјаном Мрдак из Сивца која ће на лето ове године обележити 20 година откако се бави овом пољопривредном граном.
У свет пчеларства закорачила је сасвим случајно, када се једног дана појавио велики рој пчела у башти, али уз подршку свекра Милуна који јој је поставио судбоносно питање: „Хоћеш ли ти тај рој или нећеш?“
Приставши на нешто о чему ништа није знала, несвесно се определила за потпуни преокрет у свом животу, о коме сада одушевљено прича, трудећи се да буде пример свима, нарочито женама, који желе да се посвете пчеларском позиву.
– То су заиста били минути који су ми променили живот из корена – прича своју причу Татјана Мрдак поносна на све што је постигла и што свим снагама и вољом и даље постиже. – Иако сам рекла да желим тај рој, нисам знала шта ћу с њим… Свекар је потом позајмио кошницу од комшинице која ми ју је на крају поклонила. И тако креће моја борба за опстанак и подизање тог пчелињака…
Иако испрва ништа није знала, успех је уследио само захваљујући Татјаниној упорности и стрпљивости пчела. Истражујући у свету без компјутера и Интернета, упознавала је особе које су јој умногоме помогле да научи све што је потребно како би се опстало у пчеларењу.
Менторство правих људи
– Тада сам се упознала с Мирославом Делићем који ми је постао фантастичан ментор, откривајући ми многе пчеларске тајне. Много времена сам проводила с њим у његовом и у свом пчелињаку. Он је од пчеларства ишколовао петоро деце и врхунски је познавалац пчела. Потом сам упознала и Станка Голубовића који ми преноси своја сазнања, те поред њих двојице улазим у Пчеларско друштво Сивац, чија сам данас председница, и ту креће озбиљан развој мог пчелињака – присећа се Сивчанка.
Ова пчеларка је током зиме узимила 120 кошница, што довољно говори о томе да је за њу пчеларење озбиљан посао. То су схватиле и њене колеге, те је прва жена која је успела да уђе у Извршни одбор Савеза пчеларских организација Србије и задржи се у тој улози два мандата.
– Задовољна сам својим послом, не крије Мрдак, додајући да ради оно што воли, а то јој омогућава и да буде доста код куће, па успева да се посвети и породици и својој околини, док је и председница Савета Месне заједнице Сивац.
– Држимо бројне едукације у вртићима, јер то је почетна степеница, право време кад деца крећу с првим већим сазнањима у животу. Трудимо се да им створимо свест о еколошком систему и томе колико су пчеле битне, а да је коришћење меда и пчелињих производа ствар културе живљења.
Ипак, да нема породицу као највећу подршку и ослонац, тешко да би успела да догура толико далеко у ономе што ради, јер пчеларство је и скупо, нарочито на самом почетку, када је неопходно највише улагати.
Иза сваког успеха је породица
– Све је потребно да се ради заједнички, и ту сваки члан породице може себе да пронађе, што је сигуран пут ка успеху – истиче Татјана. – Кад се упустите у свет пчеларства, он вас води, а пчелиње друштво вас учи куда да идете.
Татјана Мрдак током сезоне неколико пута сели своје пчеле на разне паше. Радну годину почиње у рано пролеће, кад пчеле води на пашу у воћњак, где опрашују вишњу, крушку и шљиву. Након тога одлазе на уљану репицу, па на багрем. Потом следи период мировања, илити гладовања пчела, а сезону завршавају на сунцокрету.
– У суштини, сваке године имамо уљане репице и сунцокрета, а прошле године по први пут нисмо имали багрема – каже Мрдак. – Тешко је рећи колико се меда може изврцати. Пчеларим 20 година, упамтила сам и оне јако добре године, а последњих неколико смо сведоци да је константно лоше, врцамо толико мале кочиине да је то постао велики проблем.
Међутим, иако је багремов мед најтраженији, јер се не кристализује брзо, Татјана у понуди има само онакав мед какав је у природном стању, што значи – кристализован.
Мед је превентива, не нужно и лек
Породица Мрдак прошле године купила је салаш код Малог Стапара, у близини Сивца, где желе да направе стационарни пчелињак, како би људи, нарочито родитељи са децом, могли да долазе и да виде како изгледа свет пчела, какви су мириси, шта се ту ради, која је њихова улога… Све би било уређено у виду апи коморе, која би могла да се уврсти у туристичку понуду кулске општине. Апи коморе су направљене тако да не долазите у додир са пчелама, већ удишете ваздух директно из кошница, а он је веома благотворан.
– То би било идеално и за оне који имају проблеме са дисајним органима, а имали би и прилику да на лицу места добију чисте пчелиње производе – каже Татјана Мрдак. – Проблем је што људи нису ни свесни које су користи пчелињих производа, а није довољно корисити их само у моменту кад се разболите, већ су одлични као превентива, да јачате имунитет.
