Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО Пчеларска година испод просека

Пчеларска година испод просека

263

Овогодишњи неповољни климатски услови умногоме су утицали на све гране пољопривреде. У биљној производњи довели су до смањења количине и квалитета рода бројних култура, а шта је са медоносним биљкама? О томе каква је пчелиња паша била ове године разговарамо са Ђорђем Мркићем из новосадског Друштва пчелара „Јован Живановић“.

Ова година се, по речима саговорника, у најмању руку може назвати променљивом.

„Ако гледамо од почетка године, паша уљане репице је на одређеним локацијама била сасвим добра, чак можда и натпросечна у односу на неке раније године, међутим наставак је био врло лош. Неповољни временски услови, киша и хладноћа у време цветања багрема, довели су до тога да је практично изостала багремова паша, мада већина пчелара је мишљења да су и мразеви који су били доста касни оштетили примарне пупољке ове биљке. Због свега овога се догодило да на неким локацијама где је цветао багрем, чак и у моментима када је било иоле повољног времена, није било уноса којим можемо да се похвалимо. Багрем је највише подбацио, а он је за нас пчеларе врло битна паша јер је тржишно најбоље позициониран“, рекао је Мркић за Добро јутро.

Након лоше багремове паше уследио је готово безпашни  период у коме би пчеле требало да задрже кондицију, што се није десило.

„Када су нам биле потребне, те такозване, развојне паше, тихе паше, било је врло неповољно време с честим кишама, па су тихе паше изостале, што је довело до слабљења друштава. Пчелари који нису одреаговали на време и помогли својим друштвима прихраном, како би им одржали кондицију, имали су стагнацију друштава. Код доброг броја њих се десило да су им друштва кондиционо неспремна ушла у наредне паше, липову и сунцокретову“, истакао је овај пчелар, осврнувши се и на фрушкогорски мед заштићеног географског порекла:

„Што се тиче липове паше на Фрушкој гори, ово је била једна просечна година, ко је имао добро припремљена и очувана пчелиња друштва могао је да има пристојне приносе. Када је реч о сунцокретовој паши, ако узмемо у обзир период од 5, 10 година које су иза нас, 2023. је можда била и нешто боља у односу на претходне године. Међутим, све је зависило и од микролокација, јер није на свим локацијама било тако добро и издашно, а зависило је у великој мери и од спремности друштава да искористе ту пашу. Када на крају подвучемо црту, ово је свеукупно једна година испод просека“, оцењује Ђорђе Мркић.

Пчеларство је, по Мркићу, можда и највише било погођено временским непогодама за које не постоји адеквато решење.

„Ако гледамо по гранама пољопривреде, пчеларство је готово засигурно грана која је најосетљивија на временске услове. У земљорадњи ви можете да утичете, ако је сушно може да се наводњава, да производња буде у заштићеном простору односно стакленичка или пластеничка. Што се тиче сточарства. смештајни капацитети су такви да може да се догрева, да се хлади тј. да се одржава температурни режим, али у пчеларству ми немамо такве могућности. Код нас је све препуштено пчелама и њиховој способности да регулишу себи услове“, рекао је наш саговорник.

Тања Пролић