Za efikasno iskorišćavanje glavne paše neophodna su zdrava i jaka pčelinja društva. U takvim zajednicama u vreme cvetanja bagrema, bagremca, lipe, suncokreta i drugih vršnih medonoša, treba da ima više od 60.000 kućevnih i pčela sabiračica, koje u jeku paše brinu o leglu, izradi satnih osnova i unosu i preradi nektara i cvetnog praha.

Pčelarska porodica Jarić iz Vukovara, otac Milovan, supruga Natalija i sinovi Milan i Siniša, tvrde da toliko radno sposobnih pčela i u lošijim vremenskim uslovima brzo sakupe do 20 kilograma meda za vrcanje.

Upravo toliki je njihov višegodišnji prosek u vrcanju bagremovog meda, u Tovarniku i Sotu, gde već godinama sele skoro stotinak proizvodnih pčelinjih zajednica. U ovom su uspeli zahvaljujući košnicama punim radilica i metodi pčelarenja kojuna svom pčelinjaku primenjuje Vladimir Hunjadi, poznati pečalar iz Petrovaradina.

Razrojavanje društava

Pred počeatk bagremove paše pčelari iz plodišta i medišta vade sve okvire. Zatim u plodište vraćaju tri okvira s leglom različite starosti i maticom. Preostali deo plodišta popunjavaju satnim osnovama i izgrađenim saćem (naizmenično). U sredinu medišta stavljaju okvire s izlazećim leglom, koji su se tamo nalazili. Ostala mesta popunjavaju izgrađenim saćem. Okvire s medom iz plodišta i medišta vrcaju. Tako stvaraju uslove da u vreme medobranja imaju čist sorni bagremov med.

Izvađeno leglo, zajedno sa pčelama, odlažu u praznu košnicu. U desetoramni nastavak stavljaju devet ramova s leglom i jedan sa cvetnim prahom. Ovako formiranu košnicu Hunjadi naziva „akumulatore“. Sledećeg dana sve izletnice iz novoformirane košnice vraćaju se u svoje matične košnice. U proizvodnim košnicama ostalo je sasvim malo legla (svega tri rama). Tako se stvaraju uslovi da sve nezaposlene pčele odmah postanu sabiračice i maksimalno se angažuju na prikupljanju nektara, što je u vreme medobranja glavni cilj pčelara. Uz to, razrojavanjem se eliminiše nagon za rojenje i u potpunosti održava radno raspoloženje pčelinjih zajednica.

Šta se dešava u „akumulatorima“

Dva tri dana nakon formiranja košnica „akumulatora“, izletnice se vraćaju u matičnu košnicu. Taj period je najkritičniji za leglo u novoformiranim košnicama, jer u njima nema dovoljno izletnica koje donose vodu i hanu neophodnu za negovanje legla. Već četvrtog i petog dana mlade pčele izlećun i donose vodu, nektar i cbetni prah. U ovom kritičnom periodu dragocene su i najminimalnije rezerve sakupljenog nektara.

Usled nedostatka vode i cvetnog praha događa se da pčele pojedu jaja i mlade larve. Da do toga ne bi došlo novoformirana društva se obavezno prihranjuju rastvorom meda i vode (1:1). Mlade pčele premeštene u „akumulatore“ i ubrzo osete nedostatak matice i počinju da izvlačiti prisilne matičnjake. Reč je o izuzetno kvalitetnim matičnjacima, koji ne zaostaju za onim dobijenim u starterima. Iz ovakvih matičnjaka legu se visokokvalitetne matice.

Formiranje nukleusa

– Osam do deset dana posle formiranja košnica „akumulatora“ novoformirana društva se pregradnom daskom dele na dva ili tri nukleusa. Vodi se računa o tome da se u svakom nađu po dva-tri matičnjaka. Posle dva-tri dana matica će se izleći, oploditi i početi da nosi jaja. Narednih petnaestak dana nukleuse ne treba otvarati. Pregledaju se samo ako u nekom od njih matica ne polaže jaja. U takve nukleuse doda se okvir s otvorenim leglom – objašnjava Milovan Jarić.

Radeći ovako, ovi pčelari iz Vukovara stvaraju uslove za velike prinose meda, umnožavaju pčelinjak i proizvode potreban broj kvalitetnih matica. Uspeh u ovakvom načinu proizvodnje matica je 80–90 odsto. Formirani nukleusi ubrzo postaju proizvodna društva i već na lipovoj i suncokretovoj paši uspevaju da sakupe viškove meda.

S. Porobić

Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.