Половином октобра се и најзаборавније домаћице, као и „уклети неспремачи зимнице“ присете да би за зиму могли да оставе барем – печену паприку. Набаве је на пијаци, испеку у рерни, ољуште, сложе у ПВЦ врећице и оставе у замрзивач. Када се укаже потреба за оваквом салатом, само изваде паковање из замрзивача, отопе га, зачине и послуже.
А, када се тај прилог мора припремити брзо, такорећи – одмах? Сналажљиве домаћице већ припремљену печену паприку имају увек на дохват руке. Једноставно је, печену и зачињену, упакују у тегле.
Пише: Светлана Мујановић
За припрему овог деликатеса има пуно рецепата, свако село има свој најбољи чији ће укус, свима који је пробају, остати дуго у сећању. Ми смо пронашли неколико таквих, најбољих рецепата и предлажемо вам да их и ви испробате.
Прво да се подсетимо да се паприка сматра најхранљивијим и најлековитијим поврћем. Истраживања су показала да су црвеније, зрелије и меснатије паприке боље од зелених и „мршавих“. A, богата je витаминима Ц, Б1, Б2, провитамином А. Све сорте садрже жути или црвени каротин, који наш организам претвара у витамин А. Од минералних састојака највише има фосфора, калијума и магнезијума.
Паприка има два до три пута више витамина Ц од лимуна, а количина зависи пре свега од сорте, али и од других чинилаца. Тако, она варира од 50 мг до 250 мг процената. Оне највредније имају и 400 мг процената. Због витамина Ц, она превентивно делује на ситне крвне судове (капиларе), повећава пропустљивост и одржава њихову еластичност. Бојене материје – каротин, капсантин и капсорубин, су од посебног значаја код зреле црвене паприке која се користи за производњу алеве паприке. У паприци има још и воде, шећера, око 0,3 посто органских киселина (лимунске и јабучне), протеина.
