Када пчеле узимају храну из инвертованог сирупа погача или меда раствореног у води понашају се као према нектару и у њега уграђују ензиме, а тиме се троше стварајући их својим жлездама за шта је потребна појачана исхрана поленом или пергом.
– Перга се сматра главном резервом протеина и липида у кошници, ипак, веома значајна резерва свих неопходних супстанци изузев угљених хидрата налази се и у масним телима кућних пчела. Када су пчеле храњене поленом или пергом није примећена никаква разлика у броју успешно одгајених ларви до поклапања легла – наводи Павловић.
Према његовим речима, количина влаге, протеина и липида у полену и перги се веома мало разликовала, а примећено је и да је скроб присутан само у свежем полену, док га у перги нема, али се зато у перги налази више редукујућих шећера. У многим радовима је изношена претпоставка да због дејства микроорганизама, перга има већу нутритивну вредност од полена, па да је пчеле због тога рађе конзумирају.
– Изгледа да су то све погршне претпоставке јер је утврђено да пчеле рађе конзумирају свеж полен, а да пергу производе само да би полен конзервирале за периоде када га нема у природи, а складиштење полена пчелама не олакшава његово варење.
Foto: AdobeStock
