Породица Перовић из Јагодине, која је са узгојем боровнице почела 2018, ове године очекује род од око четири тоне што је задовољавајуће упркос потешкоћама које су задесиле све воћаре. То се пре свега односи на кашњење сезоне, затим велике врућине и недостатак радне снаге за бербу.
Ови произвођачи у саксијама имају 2.300 садница, сорте дјук и хјурон, смештене на 66 ари у селу Међуреч недалеко од Јагодине а које је познато по узгоју квалитетног грожђа и вина.
У производњу боровница укључена је цела породица – Мирослав, његова супруга Лела и петнаестогодишњи синови Богдан и Лука.
„Приноси су дуплирани у односу на прошлу годину. Ове смо имали око два килограма по биљци, а очекујемо да следеће сезоне већ имамо три килограма. Теоријски једна биљка може да изнесе до пет килограма плода, али мислим да нико у Србији то није постигао“, каже за Агроклуб Мирослав Перовић.
До пре три године нису се бавили пољопривредом. Више од 30 година имају продавницу боја и лакова, а до тада су само за своје потребе узгајали шљиве, трешње и кајсије. Пошто су куповали боровнице за своју децу од једног узгајивача из Врњачке Бање, Лела је дошла на идеју да искористе парцелу коју имају и почну са сопственим узгојем те воћне врсте.
Према њеним речима, производња боровница је високо професионално воћарство и веома је скупо. Поштују и Глобал ГАП стандард који представља гаранцију квалитета.
„Никада се нисмо покајали што смо кренули у овај посао. То је велика обавеза али и задовољство свима нама. Мени тај физички рад у природи одговара“, наводи Лела Перовић, додајући да су улагања велика – око 50.000 до 60.000 евра по хектару и то без трактора и прскалица. „Ми смо узели субвенције за биљке, супстрат и систем за наводњавање, а сами смо у 2021. финансирали противградну мрежу“.
У овом крају често пада град па је противградна мрежа била неопходна, каже Мирослав.
„Прошле године град нам је оштетио 13 одсто рода. Нисам имао мрежу али сам имао осигурање које ми је надокнадило штету. Иначе, осигурање је скупо, за 1.800 биљака дали смо око хиљаду евра“, напомиње он.
Како кажу Перовићи, у 2021. откупна цена била је пет а онда је пала на четири евра по килограму.
Само је код нас, објашњава, каснила сезона због временских прилика па су већ стигле боровнице у Пољској где је почела на време. Иначе, ми је беремо од почетка јуна до јула, око месец дана траје берба. Прва на тржишту је Шпанија која креће већ половином маја, следи Србија па Пољска, Румунија и Италија.
Ове године берба је била велики проблем. Тешко је било наћи добре сезонске раднике, а у сезони имају четири бербе.
„Брање јагода је каснило па се поклопило са боровницама а онда су кренуле и вишње па је било тешко наћи добре раднике. Многи сезонци отишли су у Ариље да беру малине“, прича овај произвођач. Каже да обично имају двадесетак радника. Дневница је 2.500 динара и два оброка. Ради се од седам до 17 сати. Ове сезоне било је баш тешко са радницима. Они који беру први пут нису могли да се снађу. А сунце је допринело да боровница брзо сазрева па су морали брзо да реагују. Обично радник убере од 35 до 40, а искуснији и више од 50 килограма.
Међу сезонским радницама биле су и пензионерка Ана Милојевић која, како каже, мора да иде у бербу јер са пензијом од 21.000 динара тешко да може да преживи, као и Снежана Живановић која годинама ради такав тип послова, како би попунила кућни буџет. Обе наводе да им није тешко да беру јер већ имају искуства и кондицију а од сунца се штите помоћу шешира и мокрих пешкира.
У послу Мирославу и Лели помажу и синови Богдан и Лука. Њихов задатак је да носе гајбице које су напуњене, да врше контролу, доносе воду радницима, а за свој рад добијају и дневницу коју ће, како рекоше обојица, искористити да оду на море са друштвом.
Лела је прве године, када још није било боровница за продају, правила џем и сок од овог воћа а сада када има све више посла око узгоја, за то нема времена. Прошле сезоне Перовићи су правили и изузетно здрав хладно цеђени сок који се пије у року од недељу дана, а у плану им је да засаде још 200 садница боровнице.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
