Људи данас желе да знају шта једу, воле домаће производе које су произвели сеоски домаћини, а то не могу да добију у великим маркетима. Квалитетно и здраво поврће с пореклом је оно што купци данас траже, каже Виолета Панић из Јовца код Ћуприје, чија се породица бави повртарством неколико деценија. Виолета и њен рођени брат Владан Николић пета су генерација повртара из Јовца, села које је, због плодне земље око Велике Мораве, познато по узгоју поврћа, а пре свега чувеног јовачког парадајза, као и паприке.
Пише: Јелена Лукић
С узгојем поврћа први је почео прадеда Душко Николић, пре више од пола века. Он је земљу обрађивао ручно, а поврће возио коњским запрегама на оближње пијаце, ћупријску и јагодинску.
Данас Николићи и Панићи поврће узгајају на више од три хектара, највише паприку на око 1,40 ха, затим парадајз, краставац, кромпир, купус, црни лук, тиквице, плави патлиџан, карфиол и броколи, као и блитву и першун. Имају и воћњак с крушкама, шљивама и кајсијама на око 50 ари, као и виноград на 15 ари. Поврће пласирају на пијацама у Свилајнцу, Баточини и Лапову, продају на велико од куће, а у Јагодини имају пиљару, ,,Виолетина башта”. Имају сталне муштерије, које воле да знају да се воће и поврће које купују узгаја на овим просторима.
Виолета Панић каже да производња поврћа може бити веома исплатива само ако се уложи доста рада и труда.
– Исплативо је бавити се пољопривредом, само треба дати себе, уложити доста труда, рада, пре свега – доста љубави у ту производњу. Важно је да човек ради оно што воли, а ми ово волимо и то наши купци препознају – каже Виолета.
Врло је поносна на домаћу сорту паприке – белу ајварушу – која личи на дукат и коју успешно ове породице саде десетак година из сопственог семена.
– Семе одвајамо од првог плода, који је и најбољи. Бирамо најквалитетније и најкрупније плодове. Важно је да у пречнику од 300 метара не буде паприке друге сорте, како не би дошло до мешања. Ова наша паприка је одлична за ајвар, јер има мали проценат воде и добро се љушти. Тежина паприке је од 250 до 400 грама. Једна биљка може дати и до 40 плодова, наравно, уз све агротехничке мере. Ми то све спроводимо, некад уз помоћ стручњака, мада и сами све знамо јер дуго гајимо – истиче с поносом.
Битно је заливање, као и ђубрење, како вештачким ђубривом, тако и стајњаком. За добру паприку битна је и структура земљишта, које мора бити плодно.
– Наше парцеле су поред Велике Мораве, тако да имамо плодну земљу. Имамо систем кап по кап, фолију, а све то је неопходно за добар род поврћа, објашњава ова вредна и амбициозна жена.
За остало поврће ови пољопривредни произвођачи користе холандско семе које је, како кажу, најквалитетније и добро се показало на нашим просторима.
– Користимо холандско семе купуса, карфиола, црног лука и броколија. Оно је одлично, нема одступања од квалитета и сваке године одлично рађа. На пример, семе карфиола с овог простора некада не завије главицу, а холандско увек, мада много зависи од заливања, од сунца, плодореда. Семе карфиола и броколија садимо у контејнерима са супстратом, а затим преносимо на отворено поље око 25. јуна и стиже за око 60 дана. Ни броколи није тежак за узгајање – каже Виолета.
Поврће узгајају само на отвореном пољу. Ове породице се баве и ратарством. Обрађују десетак хектара земље, од чега је већина узета у закуп.
– Холандско семе користимо и за садњу црног лука погачара који се сади машински. И овде се холандско семе показало као најбоље јер је принос добар, а квалитет лука одличан. Лук, наравно, захтева третирање против пламењаче, као и против инсеката – истиче Виолета Панић и додаје да се труде да употребу пестицида и хербицида сведу на минимум, јер тржиште захтева здраво поврће, а каренцу увек испоштују.
Панићи и Николићи сезонски узгајају поврће. Имају и хладњачу од око 30 квадрата, у којој тренутно има кромпира, купуса, лука, паприке и јабука.
– Једне године смо паприку продавали до фебруара. Прошле године задња берба паприка била је половином новембра, тако да је има и сада у јануару. Задовољни смо и приносима. Углавном буду око 60.000 кг по хектару, а једне године смо имали и 70.000 кг. Какав ће бити род зависи од године, да ли је сушна или кишна. Иначе, и за паприку користимо систем кап по кап, од државе никакве субвенције нисмо добили већ смо све сами финансирали – наглашава Виолета.
У производњу поврћа укључене су обе породице. Поделе посла има, али током сезоне, сви раде све. Имају и сталне раднике који су с њима дуго година, тако да су постали породични пријатељи, наводи Виолета.
И поред поскупљења репроматеријала, Виолета каже да код ње у пиљари цене нису мењане месецима. Поскупљење би погодило ионако осиромашене кућне буџете њених сталних муштерија.
Од државе се очекује више
Виолета Панић сматра да би држава требало да понуди боље субвенције и кредите:
– Држава би требало да се побрине да побољша пољопривредну производњу, како би млади остали на селу и бавили се пољопривредом. Требало би да обезбеди неке кредите са грејс периодом, које бисмо враћали када почнемо да продајемо наше производе. У последње време је репроматеријал много поскупео. Неке цене су повећане дупло, а неке 20 до 30 одсто. Такође, цена радне снаге са 200 отишла је на 300 динара по сату.
