MIROSLAV ŠARAC, ČUVAR STARIH SORTI VOĆA
Petrovača je prva jabuka, ona koja pristiže polovinom jula, tek da zamiriše, da rska pod zubima i probudi sva čula. Bar onima koji i dalje uživaju u ukusima autohtonih sorti, otpornih na bolesti, onih kojima ne treba prskanje, koje samo traže vodu i sunce, a nagradiće vas obilato. O njenim karakteristikama, načinu razmnožavanja i kalemljenja govorio nam je onaj koji je, može se reći, najbolje poznaje – kalemar Miroslav Šarac, čuvar starih sorti voća.
– Jabuka se generalno kalemi veoma lako. U kalemarskim rejonima Srbije, kada je neko slab kalemar, kažu „šalji ga u jabuke“. Što se petrovače tiče, ona se nekada nije ni kalemila, već s obzirom da je to tip jabuke, a ne sorta, razmnožavana je vegetativnim izdancima. Dakle, iz podzemnog sistema žila stare voćke. Tako se genetika prenosi stoprocentno.
Kalemiti starinsko voće na divlje podloge
S obzirom da to nije kalemljena voćka, petrovača može da se razmnožava i sejanjem. Tako se prenosi dobar deo genetike. To je generativni način razmnožavanja i nije mnogo pouzdan. Zato ljudi kaleme voće da bi preneli genetiku i promenili ciljno i sistematski još neke osobine kod biljaka – ono što ovaj kalemar smatra potrebnim je kalemiti starinsko voće na divlje podloge.
– Starinsko voće, najpre starinske jabuke najbolje je kalemiti na divlju jabuku, na sejanac jabuke ili na sejanac divlje jabuke – kaže Šarac. – Ja sam je kalemio na nekoliko vrsta podloga, na MM 106, M 9, na sejanac i uvek sam imao dobre rezultate. Divlja jabuka kao podloga je uvek bolja, što se tiče prenebregavanja suše, nego bilo koja vegetativna podloga koja ima oznaku M. Sve te podloge koje se koriste plantažno jesu dobre, imaju svoju primenu, imaju svoje osobine koje su nezamenjive.
Savremeno voćarstvo bez vegetativnih podloga nije ni moguće, ali ako govorimo o biljkama na okućnici onda je najbolji izbor divlja podloga. Divlja jabuka za jabuku, divlja kruška za krušku, divlja trešnja za trešnju, a za kajsiju se snalazimo pošto nemamo adekvatnu podlogu, objašnjava Miroslav Šarac, naglašavajući da je petrovači dovoljno samo dosta vode i sunca.
Rodnost, bujnost i dugovečnost zavise od podloge
– Jabuka, tako i petrovača, traži dosta vode, zalivanja i pažnje – ističe naš sagovornik. – Traži i dosta sunca, mlada voćka ne podnosi nikakvu travu oko sebe, malčiranje ili zatravljivanje, najbolje je gola voćka. Rodnost, bujnost i dugovečnost zavise od podloge na koju se kalemi. Stablo, inače, bude veoma bujno, ima tendenciju ogromnog rasta i razgranatu krošnju. Ima svetlosmeđe grane dok su joj letorasti kestenjaste boje. Dugovečnost je najveća i ta jabuka najduže živi do sto godina, ako se kalemi na divlju jabuku ili ako je na sopstvenom korenu, ako je izdanak.
Petrovača je rodna jabuka i otpornija na bolesti, ne prska se hemijom – to su neke osobine po kojima je u prednosti u odnosu na novije sorte u intenzivnim zasadima. Plod, po mišljenju kalemara, nije mnogo sladak, ali je najslađi jer je prvi u godini.
Karakteristike petrovače su zanimljivo pitanje, zato što naš narod svaku najraniju jabuku zove petrovača. Da li su sve one petrovače, naravno da nisu. Narod ih tako krsti, jer oko Petrovdana do polovine jula te jabuke budu zrele. Petrovača je, međutim, jabuka koja može da bude tanke svetlozelene kore ili prošarana crvenilom. Nije mnogo slatka, čak nekad zna da ima gorak ukus i dosta je sitna. Bude nekih pedesetak grama, meso joj je belo, krto. Ona do polovine jula mora biti zrela. A zašto je uopšte zanimljiva? Zato što je to prva jabuka koju možemo da beremo, prva u toku godine koju možemo da konzumiramo sa stabla. Sve ove druge su prezimele, držane u podrumima, pa one nisu toliko zanimljive, ipak je nešto najživotnije ubrati sa stabla i jesti. Ostaje pitanje da li bi mogla u intenzivne zasade, što po Miroslavu Šarcu zavisi od potražnje i tržišta:
– Da li je ona za intenzivne zasade, sve zavisi šta tržište traži. Moj pristup je da ono što je profitabilno danas, ne mora biti profitabilno za deset godina, mi sami treba da nametnemo tržištu ono što proizvodimo. Petrovača ima svoje mesto na okućnicama, to je jabuka koja ne treba da nestane, otporna je i rodna, poput šumatovke koja je sve to, ali je poslednja jabuka koju beremo sa stabla i može da stoji celu zimu do Vaskrsa
Piše: Zorica Dragojević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
