С празницима не одлази одмах и онај празнични дух и граја уз шаренило боја и мириса, који се на пијацама могу чути и видети, па не чуди када се за њих каже да су живи организми. Средом и суботом у Врбасу, пијаце су места дешавања – главно окупљалиште Врбашана.
Воћар из Суботице Нађфаркаш Мењеш готово читав радни век провео је на врбаској пијаци. Није му тешко да сваке среде и суботе пређе седамдесетак километара у једном правцу како би својим сталним муштеријама понудио јабуке чију цену није мењао годинама, јер Врбашани код њега имају посебне привилегије.
– Пијаца је мој живот. За Врбас ме веже детињство. Не продајем јабуке на другим тржницама, већ тезгу имам једино у овом месту. Радујем се доласку у Врбас, тако већ пуних 35 година – каже Нађфаркаш додајући како је пут од 75 километара на релацији Суботица – Врбас много краћи од пута који треба да се пређе од производње јабука до њиховог излагања на тезгама. Како прича, није му тешко, јер воли свој посао.
Сама шетња кроз пијацу буди радост. То је место где свака муштерија има свог продавца због ког долази не би ли се снабдела свежим производима. Резанци, коре за питу, млечни производи, поврће, воће чекају своје купце. Ту се чују топле речи и најсрдачнији дијалози. Тако је на тезги насмејане Ђуле Ђанић. У своју малу органску производњу улаже много труда.
– Волим пијацу због контакта са својим суграђанима, али и зато што овде могу да понудим здраве, свеже и, пре свега, домаће производе пуне витамина који нису уништени прскањем. Ништа не прскам хербицидима, већ све шпартам, копам и плевим – објашњава Ђула док чекајући на ред испред њене тезге две познанице размењују празничне поздраве који се на овом месту могу чути до Богојављања: „Христос се роди. Ваистину се роди“.
Пијаце пружају посебан квалитет свакодневном животу у граду. Оне постоје због „трговине” али се од памтивека држе на комуникацији међу људима. Разговора не мањка ни код пчелара Милорада Пљуца из Бачког Доброг Поља.
– Већ неколико година мед и остале пчелиње производе излажем на пијачним тезгама. Раширио сам производњу, имам сталне муштерије које посећују моје газдинство у Бачком Пољу, али на пијаци је велики промет људи. Једноставно, другачије је. То је традиција – каже Милорад.
Време пролази, али пијаце пркосе годинама и опстају и у овом модерном онлајн времену. Прва тржница у Врбасу датира из 18 века. Била је смештена између две цркве у центру града и ту се задржала до мало после Другог светског рата. Данас, међу тезгама на пијацама у Врбасу, Змајеву и Куцури, о којима се стара ЈКП „Комуналац“, већ више од деценију ради инкасант Благоје Делибашић. Он зна како пијаце дишу, раном зором откључава њихове капије и жели добродошлицу излагачима из разних крајева.
– Овде има свега, свашта се може чути, и добре и лоше вести. Људи ћаскају, ценкају се, једни журе, други имају времена. Много људи на малом простору. Пијаце су места сусрета – потврђује Благоје.
Извор: Дневник
Фото: Дневник/ЈКП „Комуналац“
