Текст и фото: Биљана Ненковић
Коронавирус променио је начин трговине пољопривредним производима у Србији. Добар део промета преселио се с пијачних тезги на интернет. Друштвене мреже врве од група које су основане да би углавном мали и средњи произвођачи нашли купце за своје производе. Томе је највише допринео карантин прошлог пролећа, затварање пијаца, а потом и препоручена физичка дистанца од два метра током читаве пандемије.
По проглашењу пандемије, пред произвођачима воћа, поврћа, млечних производа, цвећа широм Србије испречио се проблем и питање – где и како пласирати произведену робу? Требало је брзо наћи решење. Најпре су пољопривредници, помало стидљиво, почели да нуде своје производе на личним профилима на друштвеним мрежама. А потом су ентузијасти по градовима почели да праве групе, чији је основни мотив и назив био – онлајн пијаца. Тако су, рецимо, Краљево, Крагујевац, Крушевац међу првима имали своју интернет пијацу. Идеја је почела да се шири великом брзином, те су ускоро овај начин продаје имали и остали градови.
Пољопривредници продали залихе
Групе на друштвеним мрежама су углавном оснивали волонтери који су и најзаслужнији за промену начина продаје хране. Када је коронавирус у марту прошле године затворио пијаце, међу првима је једна Јелена, веб-дизајнерка из Београда, осмислила како да пресели пијачне тезге на интернет. Позвала је у помоћ програмера, пољопривредника из околине Панчева и искусну сточарку из околине Крушевца. Док су неки пољопривредници из очаја поврћем хранили стоку, они су основали Фејсбук групу једноставног назива „Пијаца“, преко које су многи пољопривредници успели да продају залихе, уместо да их бацају. Продавци и купци и дан-данас се налазе на овом виртуалном месту.
– Не можете ни да замислите срећу тих људи, посебно повртара, који су мислили да ће морати да баце салату и спанаћ – посведочила је тада Јелена Станковић из Београда.
Необична дружина отворила је потом и сајт за продају хране. Тако је успешно решен проблем малих пољопривредника. „Пијаца“ данас броји преко 10.000 чланова, људи свакодневно нуде своју робу, а купци је проналазе, иако су званичне пијаце одавно отворене.
Надамо се да ће остварени контакти опстати на дуже стазе и да ће заживети модел из других земаља, где се домаћи производ цени, купује и добија на кућној адреси, а мали произвођач је поштован и не мора да брине о пласману – каже Јелена.
Кућна достава и јавна похвала
Било је много недоумица у новом начину продаје, јер бар половина пољопривредника први пут продаје онлајн, а много купаца први пут купује. Убрзо су сви нашли начин како да функционишу. Роба се доставља на кућну адресу или договорено место, или пак брзом поштом.
Предност овог начина продаје је јавно оцењивање. Купац одмах на интернету опише или фотографише производ који му је стигао, похвали произвођача и с повољном рецензијом продавац на лицу места налази друге муштерије. Продавац добије елан да настави, а муштерија не мења добављача, већ га даље препоручује.
Регистрована пољопривредна газдинства имају могућност да одређену количину производа легално продају на имању, или шаљу на кућну адресу купаца. Велики број пољопривредника и муштерија није био обавештен да је овакав начин продаје по закону, а у неким градовима формирана је и јединствена платформа за ту врсту продаје.
Рецимо, сва регистрована пољопривредна газдинства у околини Крагујевца од маја прошле године могу зимницу, сокове, сир, месо и остале производе с имања да представе онлајн и продају на кућном прагу или личном доставом, уз помоћ јединствене интернет платформе. Овај пројекат већ функционише у неколико српских градова, а позитивна искуства стигла су из Немачке и Данске.
Намирнице и готови производи који се гаје и праве на традиционалан начин у шумадијским газдинствима могу да се разгледају и купују уз помоћ интернета. Понуда домаћинстава из околине Крагујевца је тако обједињена. Произвођач прати поруџбине, затим их испоручује купцима или их сачека код куће након онлајн најаве.
Држава ухватила онлајн корак
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде покренуло је 10. априла платформу Електронска пијаца Србије. Понуда је истоветна оној на пијачним тезгама и кликом се долази до домаћина у жељеном граду. Поручену робу купци могу да добију директном испоруком или преко курирских служби. Проналажење купаца је једноставно, јер је већ на насловној страни налази мапа Србије на којој су означени произвођачи с врстом робе по градовима. За сада је на овој е-пијаци око 1.400 домаћинстава из целе Србије.
Проблем уочен и пре пандемије
У Удружењу Интерактив, које је покренуло овај пројекат уз подршку Министарства за рад, наводе да у другим већим градовима Србије овај систем већ функционише. Такав вид трговине производима са сеоског подручја већ имају Ниш, Београд и Нови Сад.
Препознали смо проблем пласмана производа са сеоског подручја на тржиште и пре пандемије. Уз квалитет који производи имају, хтели смо да омогућимо повезивање произвођача с крајњим купцима. Купци добију квалитетан производ, а домаћинства са села повећавају продају путем интернет платформе. На сајту су сви произвођачи с тачном адресом, контактом и производима које имају на располагању – рекао нам је Бранко Ратковић из Удружења Интерактив.
Пројекат носи назив „Мрежа домаћинстава за дистрибуцију пољопривредних производа са руралног подручја Крагујевца“. Овакав концепт продаје углавном је привукао жене са села. За њих је то прилика да вишак својих производа, попут воћа, поврћа, ајвара, џемова, домаћих сокова, сувог меса, сира или кајмака продају на најлакши могући начин.
На обједињеном интернет сајту се домаћинства промовишу. Свако има своју страницу, са могућношћу да своје производе представи и продаје на два начина. Купци у виртуелној радњи могу да разгледају робу и онлајн закажу долазак и куповину код домаћина. Дакле, продаја може да се обави на кућном прагу. Друга опција је достава робе на кућну адресу купца два пута недељно.
