Међу многобројним произвођачима којима је пандемија коронавируса закочила пословање су мали, независни произвођачи пива. Занатска производња пива пре вируса била је на узлазној путањи, али је протекле године више од 20 одсто њих ставило катанац на своје погоне. Губици су им, процењују, више од 70 одсто.
Година без фестивала и са ограничењима однела је велики део зараде угоститељима а самим тим и малим произвођачима пива… Изостали су догађаји на којима пласирају највећи део производа. Они који продају у сопственим објектима остали су и без могућности да точе после 17 часова, а пиво се, кажу, ретко пије преподне.
„Преко 90 одсто продајемо угоститељским објектима, паковано у буриће и точи се на точилицу, да би се точило у флаше потребно уложити од 50.000 до милион евра за машине да би понудили у малопродајним системима“, каже Немања Стефановић из Трон пиваре.
Они који пиво продају у сопственим објектима нису имали ни исту помоћ као други угоститељи.
„Шифра делатности нам је производња пива, држава нас не види тамо где нам је други део делатности, не види продају пива у локалима и нисмо могли да добијемо ту помоћ јер нам је шифру делатности производња пива“, каже Драгољуб Митровић, из пиваре Тhe bleck turtle.
Уздају се у вакцину и смиривање епидемијске ситуације до пролећа, али ако се нешто радикално не промени и не добију помоћ државе кажу – ни пет од 55 малих пивара неће дочекати топлије дане у производњи.
„Тај први ниво помоћи нам је одмогао, морали смо да задржимо раднике до Нове године, који после септембра нису имали шта да раде, нисмо могли да их упослимо нити да вратимо помоћ, децембарску помоћ не би могли ни да користимо“, каже Дејан Смиљанић из Уружења малих и независних пивара.
Подаци Привредне коморе Србије су да индустрија пива пуни три одсто државног буџета, али како занатска производња тог пића чини тек проценат, нестанак тих малих произвођача, кажу, државна каса неће осетити.
Осетиће, међутим, љубитељи пива али и туристичка понуда чији су значајан део. Привредна комора има предлоге како би Влада могла да помогне.
Да се рецимо смањи ПДВ на пиво које се продаје у хорека сектору, да се субвенционише закуп локала, на буриће који се врати изврши повраћај акциза и једна мера која је занимљива за мале пиваре, директна финансијска помоћ и један од модела кроз који би се реализовала је повраћај 50 одсто акциза које су уплатили за 2018. годину“, каже Александар Богуновић из ПКС.
Велике пиваре покривају 95 одсто тржишта пива, четири одсто мање пиваре, а занатске свега један одсто тржишта.
Да ли ће и они постати видљиви за Владу и да ли би и какву помоћ могли да добију у Министарству финансија још нису одговорили.
Извор: РТС/ Биљана Радуловић
Фото: Freeimages
