KAD SE UDRUŽE STRUKA I ISKUSTVO
Vegetacija je ove godine poranila, a u jednom trenutku temeprature su bile dosta visoke, uz malo padavina. Miroslav Nikolić iz sela Balosave kod Knića kaže da je potom, tik pred berbu, palo dosta kiše. U gružanskom kraju palo je 116 litara po kvadratnom metru, što je u poređenju sa južnim Banatom, daleko više, gde je izmereno 9 litara padavina.
Generalno gledano, uspeli smo i pored svih teškoća koje nam je priroda priredila! Uz primenu savremene tehnologije u proizvodnji borovnice, izuzetno sam zadovoljan. I pored turbulentnog proleća uspeli da odradimo sve agrotehničke mere na vreme, da zaštititimo zasade od bolesti, uradimo preventivu, prihranu i navodnjavanje, i na kraju da oberemo borovnice. Imamo odličan kvalitet i prinos, što mnogo znači zbog samih prihoda. Ovog proleća i pored svega imali smo kasne prolećne mrazeve. Jedan deo Vojvodine, Gružanske kotline i Pomoravlja je izmrzao. Međutim, mi smo prilikom odabira lokacije pre investiranja poslušali struku. A i naši stari su uvek gledali da se izmaknemo od koltina i dolina, i na odgovarajuću nadmorsku visinu – kaže Moroslav Nikolić, čija porodica osim borovnice gaji jabuke i nektarine.
Dominantni djuk
Nikolićev zasad borovnica na pet hektara nalazi se u sedmoj godini starosti, a u petoj pune berbe. Uglavnom gaje sortu djuk.
Prosečno imamo prinose od 17 tona po hektaru u prvoj klasi. Ove godine imali smo skoro identične prinose odličnog kvaliteta, sa odstupanjem od 5 do 10 odsto gore-dole, u odnosu na prethodne godine. Naša borovnica otišla je kroz ugovoren plasman na tržišta Nemačke i Engleske, po standardima kvaliteta i pakovanja, koje su kupci zahtevali. Na prvom mestu zahteva se da plod bude zdrav, da nema ostataka đubriva i pesticida. Obavljaju se sve neophodne analize i kontrole pre i u toku berbe. Kontrole radi i sam kupac pre nego što pusti robu u prodaju. Što se tiče ostalih karakteristika, potrebno je da plod bude dobro zreo, obojen, bez ostataka peteljki i oštećenja. Uobičajeni kalibar je od 12 milimetara pa naviše. Postoje kupci koji zahtevaju 16 milimetara, a to za nas znači dodatna oprema u hladnjači za kalibriranje, ali i bolja cena – kaže Nikolić.
Porodica Nikolić se bazirala na intenzivne zasade pod protivgradnim mrežama i njihova politika je što veći procenat prve klase po hektaru, odnosno 80 procenata. Kažu da to uspevaju isključivo poštujući reč struke i nauke. To im, dodaje Nikolić, omogućava plasman na inostrana tržišta.
Zbog rata u Ukrajini to tržište nam je sada otežano. U poslednje dve godine više smo naslonjeni na evropsko i tržište Bliskog Istoka. Minimalna cena borovnice je 5 evra, ali i više u zavisnosti od kalibra i pakovanja. Za proizvodnju kilograma borovnice potrebno je oko dva evra, ako se ide na 80 odsto prve klase. Ova godina je bila specifična jer smo imali „prozor“ koji je značajno uticao na tržište i cenu. Naime, Španija je završila berbu krajem maja. Mi smo u to vreme počeli da je beremo, dok je Poljska kasnila za nama. Srbija je imala mesec dana praznog prostora bez konkurencije u ovom delu Evrope, pa je očekivano bilo da cena bude šest evra i više – kaže Miroslav Nikolić iz „Gruže agrara“.
Ovogodišnja berba je bila preuranjena, ali je i kraće trajala. Plodovi su brže sazrevali zbog rane vegetacije. Nikolić je zadovoljan kvalitetom i prinosom, ali uvek i po nekoliko puta ponavlja da bez stručnjaka iz oblasti voćarstva i savremenih načina gajenja, ne treba se upuštati u ovu proizvodnju. S druge strane, oslanja se i na sopstveno iskustvo i logiku, jer kako kaže, zbog ogromnih ulaganja od oko 100.000 evra po hektaru, proizvođač mora da otvori sva čula.
Sveža ili zgorela piljevina?
Recimo, preporučivala se zgorela piljevina za uzgoj borovnice. Međutim, uzeli smo nju i svežu četinarsku piljevinu i odneli na analize u Bolcano u Italiji. Došli smo do saznanja da je sveža piljevina 11 do 13 puta kvalitetnija od zgorele. Mnogo toga se prenosi u pričama da je dobro ili se samo podrazumeva. Ali ponekad treba proveriti stvari, razmišljati o njima, istraživati i doći do najboljeg rešenja. To je jedini način da se nešto nauči, a ponekad je, uz proveru, dobro ići i kontra – dodaje Nikolić.
Jedan deo zasada borovnice u Balosavama je treću godinu u eksperimentu, pod nadzorom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Pokriven je fotoselektivnim mrežama. Nikolić očekuje da će prof. dr Jasminka Milivojević već krajem godine objaviti zvanične rezultate kako se borovnica ponašala pod određenim bojama protivgradnih mreža. On sam je primetio da se u agroklimatskim uslovima gružanskog kraja najbolje pokazala crvena.
Posmatra se vegetacija, cvetanje, prinos, veličina ploda, vreme zrenja i svi ostali parametri. Mi smo sami za ove tri godine primetili da je crvena boja imala najviše efekta, kada je o borovnici reč. Prinos je bio oko 20 odsto veći, a rod odličnog kvaliteta. Naravno, sačekaćemo da struka sabere sve rezultate i izađe za svojim zapažanjima i zaključcima. Recimo, kod nas zelena boja ne igra veliku ulogu. Ona se više koristi u Izraelu zbog drugačije refleksije svetla. Oni koriste i žutu, a delom i crvenu kod nekih kultura. Kod borovnice, u našem zasadu, crvena je bila najdelotvornija – navodi Nikolić.
Borovnica ranije obrana, sezona kraća
Berba borovnica ove godine završena je mesec dana ranije i kraće je trajala zbog bržeg dozrevanja bobica. Počela je krajem maja, što je neoubičajeno u odnosu na sve prethodne sezone u Srbiji. Proizvođači kažu da su uzrok prevremene berbe jedinstvene vremenske prilike proteklog proleća.
Izvoz našeg voća u Kinu
Posle dvadesetogodišnjeg iskustva u voćarstvu Nikolić kaže da će na svetskom tržištu opstati oni proizvođači u Srbiji koji primenjuju najsavremenijih tehnologija i znanja, te da svaku porodičnu ili preduzetničku investiciju mora ozbiljno da prati znanje i struka.
Tako će se dobiti minimum 80 i više procenata prve klase da bismo bili konkurentni na tržištu sa kvalitetnim plodovima. Kinesko tržište je ogromno. Prostor za plasman srpskog voća je, recimo, na nivou jednog njihovog omanjeg grada. A on broji obično oko 18 miliona stanovnika. Za plasman borovnice je još veći izazov i odgovornost od jabuke, zbog transporta, pakovanja i čuvanja. Imao sam sreću da učestvujem na prvom Svetskom simpozijumu jabuke u Kini pre nekoliko godina. Oni se spremaju da preuzmu primat u proizvodnji jabuke i ozbiljno rade na tome – kaže Nikolić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
