Плодоред је смена (промена) усева на истој површини. Код одређивања плодосмене морају се узети у обзир биолошке и агротехничке потребе паприке. Знајући да паприка за нормалан раст и развој захтева пуно воде, треба избегавати предусеве који исцрпљују воду из земљишта. Важно је да после скидања предусева има довољно времена за извођење свих агротехничких мера потребних за паприку. Гајење паприке у монокултури се не препоручује, јер се већ након друге године значајно смањује принос, при чему се земљиште нагло заражава проузроковачима болести и штеточинама. Не треба је на истом земљишту гајити 4 до 5 година. Паприка у плодореду долази на прво место, јер добро реагује на ђубрење стајњаком, с обзиром на то да има дугу вегетацију и да се гаји у условима наводњавања. Добри предусеви за парику су једногодишње и вишегодишње легуминозе, стрна жита, траве, новоосновани терени и разорене ледине. Лоши предусеви за паприку су врсте из исте фамилије (парадајз, плави патлиџан, кромпир и дуван), као и оне из фамилије Cucurbitacea, а пре свих краставац, због вирусног обољења. Она је изванредан предусев за већину ратарских и повртарских биљних врста.
Сетва паприке
За сетву једног хектара троши се око 3 кг семена. Сетва се обавља у априлу, у исто време када се сеје и кукуруз. Користе се хербициди за сузбијање корова, после сетве, а пре ницања, као што су глифосати или девринол, с инкорпорацијом пре сетве. Принос, а самим тим и успех у производњи, највише зависи од ефикасне борбе против корова и суше, тј. од наводњавања. Паприка из директне сетве је отпорнија на сушу и болести од оне из расада.
Да би се обезбедило равномерно и добро ницање, припрема земљишта мора да буде идеална, као и за сетву у леји. Сада је цела њива леја и треба да буде идеално равна с идеално уситњеним површинским слојем. Да би се то постигло, машине за предсетвену припрему треба да се крећу дијагонално на правац основне обраде. Проходи трактора по парцели треба да се сведу на што мању меру, како би се сачувала растреситост и структура ораничног слоја. Производња паприке даће добре резултате само ако се сади на структурним земљиштима која имају добар ваздушни, топлотни и водни режим. Најбоље расте када се обезбеди оптимална влажност од 75% пољског водног капацитета, тј када је 25% пора у земљишту испуњено ваздухом, а остатак водом. Паприка се сеје на дубину од 1,5 до 2 цм, с око 20 до 25 семенки по дужном метру и међуредним растојањем од 50 цм.
На парцели са директном сетвом треба да стоји кишно крило које се укључује у случају пролећне суше. Као и у леји, прво наводњавање треба да се обави одмах после сетве, а касније према потреби, како би се површински слој стално држао у влажном стању и спречило формирање покорице. Ако се формира покорица, ницање ће бити готово немогуће.
Добре стране директне сетве су избегавање трошкова око производње расада и повећана отпорност према суши и болестима, а лоше су касније зрење и опасност од раних јесењих мразева који могу да наступе и крајем септембра. Уколико запрети опасност од раног јесењег мраза, једини спас је укључивање система за наводњавање у критичном периоду преко ноћи. У таквим случајевима нема спавања. Исто се односи и на касне пролећне мразеве, када треба спасити тек расађен усев.
Р.Д.Ј.
