ТОМИСЛАВ ЋИРИЋ У МАСЛОШЕВУ НЕГУЈЕ ЗАНАТ СВОЈИХ ПРЕДАКА
Коме је још потребан плот? Да ли само као детаљ на фотографији сеоске идиле или доскочица у народним умотворинама? Да ли га је тешко направити и има ли ко то још увек може да уради? Ово су питања на које одговоре даје један од последњих мајстора плотова или тараба који их и прави, и воли, јер су најдуговечније и „ најтоплије“ ограде у нашим крајевима.
Томислав Ћирић из села Маслошево код Тополе прави плотове, симбол некадашњег сеоског домаћинства. Када је помислио да ће занат стар два века изумрети, неочекивано, у последњој деценији, његов телефон све чешће звони. Наруџбине су почеле да стижу из свих крајева Србије и до сада је иза њега на десетине хиљада метара традиционалне дрвене ограде.
Модел надживео векове
Добро уплетен плот може да траје и сто година. Негде га зову тараба или прошће, зависи у ком делу Србије се налазите. Прихватам све називе, јер битно је да поново има посла. Овим занатом су се бавили мој отац, деда, а кажу и прадеда. Од њих сам све научио – каже Томислав Ћирић за „Добро јутро“.
Занат је стар преко 200 година. Данас тарабу препознају по изразу етно плот. Тражена је у етно селима, у туризму, у ресторанима. Нема краја где Тома није правио традиционалну ограду, од Космаја, преко Ваљева, Љига, Делиблатске пешчаре, па до крајњег југа земље. Посебно драга му је она коју је направио око родне куће Радоја Домановића у Овсишту код Тополе.
Најзанимљивије ми је да се за два века модел плота није променио. Остао је исти. Звучаће чудно, али то ми испуњава душу, баш као што плот свакој окућници удахне топлину и добродошлицу. Ја нисам само пуки мајстор, већ сам и велики заљубљеник у село и старе окућнице. Изглед плота се није променио, а алат и материјал, тек за покоју нијансу. Некада се користио дрвени маљ за побијање проштаца, а данас је то мацола. Али, свеједно је, јер и некада и сада треба доста снаге и мишића за овај посао – додаје Тома.
Проштац од багрема, пруће јасеново
Плот се прави од прошћа и прућа. Проштац је узани колац, зашиљен и пободен у земљу. Између проштаца се уплиће пруће. За плетење 300 метара ове ограде, потребно је око пет дана тешког рада. Овај мајстор старог заната плот ради искључиво од багремових колаца, док се раније радио од шљиве или другог дрвета које су домаћини имали. Проштац је, како Томислав тврди, најважнији део плота или тарабе. Мора да буде стабилан, јер ако падне, страдаће цео плот.
– Багрем се не обрађује машински, већ се цепа секиром уздуж, а на доњем делу се зашиљи. Ако је багрем зрео, нема потребе да се суши. Коље је некада побијано густо, једно до другог, да ситна стока не би бежала из авлије. Сада не мора тако, јер су плотови више украсни детаљ. Прућем се плету два проштаца у пару – „она“ и „он“. Затим се дрвеним маљем или мацолом побијају проштаци и онда може да почне плетење прућем. Користим јасеново пруће, које се бере у пролеће. Може и пруће од дрена да послужи, али га је тешко наћи – прича нам Томислав.
„Таласи“ од прућа, подразумева се, раде се ручно. Ни такозвани поплет није лак.
Први поплет је од мало тањег прућа и он држи коље. За други поплет користи се дебљи прут. Он сваки пар проштаца држи тако да не могу увис да се подигну. Пруће се чврсто плете, а знак да је посао добро одрађен је да плот не можете да расплетете. Стављам седам прутова у поплет. Ограду је најбоље правити у пролеће. Коље може да се припреми преко зиме, а пруће се најлакше савија, ако је тек исечено. Осим јасеновог добро је и пруће од клеке или смреке. Што се мене тиче, најкртије је врбово и ретко га користим – објашњава Томислав како настаје надуговечнија и „најтоплија“ ограда.
Плот Милоша Великог зауставио кугу
За време владавине Милоша Обреновића плот је имао сасвим другачију улогу – да сачува људске животе од надолазеће „чуме“. Како би народ сачувао од куге, књаз је 1837. године наредио да се на српско – турској граници кулучењем направи дрвени плот висок три метра, од Дрине до Ибра, односно од Мокре горе до Увца. То је била само једна од ригорозних Милошевих мера у заштити становништва од епидемије. Нису помогле ни жалбе сељака да је те године било доста кулука. Због стаха од заразе и бескомпромисног Милоша, гранични плот је био брзо завршен. На тај начин је у југозападној Србији спречен прелазак куге преко тадашње границе Кнежевине Србије и Отоманске царевине. Кажу да преко плота и стража „ ни птица није могла да пролети“, а да су се због ње и хајдуци на Муртеници примирили, јер у случају потере нису могли преко Увца.
И друге мере против заразе су биле ригорозне, а једна од њих је била да свако ко пређе ограду или прекрши неку забрану, мора бити убијен. Забележено је да је у Србији те године од куге страдало свега 212 становника, док је у Турској умирало на хиљаде људи.
Проштац у Вуковом речнику
У речнику Вука Караџића појам прошће је објашњен овако:
- прошће се цијепа од растовине или церовине, у малијем оградама прошће се подоштрава, а у великим се уравља, а одозго се свагда поплете прућем.
Корен речи прошће потиче од старосрпске и свесловенске речи прост – онај који стоји сам, слободан. Плот је нашао своје место и у народу, те се често чује:
- стоји као проштац (укочити се, стајати усправно),
- пасти као проштац (пружити се целом дужином, пасти као покошен),
- ухватио се као пијан плота (држати се чврсто свог уверења),
Проштац или колац у народу се често помињу када неки рођак или комшија заслужују батине.
Текст и фото: Биљана Ненковић
