Počela je sadnja tri hiljade sadnica bresta, koje je, povodom Svetskog dana šuma i Svetskog dana voda, JVP „Vode Vojvodine“ doniralo Gradu Novom Sadu, na lokaciji u blizini gradske deponije
Prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, to je posebno osetljiva lokacija jer se otpad ne tretira na adekvatan način, a kako je najavio izgradnja regionalne deponije i sanacija postojećeg smetlišta biće prioriteti u narednom periodu.
– Brest će biti zasađen na 2,5 hektara površine, kako bismo dobili eko barijeru koja je u interesu svih, a pre svega građana Nemanovaca. Ubrzano pripremamo dokumentaciju za izgradnju regionalne deponije, odnosno Centra za upravljanje čvrstim otpadom, i to u saradnji sa Evropskom unijom i Ministarstvom za evropske integracije. Centar će biti udaljeniji od naseljenih mesta, smanjili smo prostor za njegovu izgradnju, da bismo dobili više mesta za nove zasade i zelene površine. Tehnologija koja se bude koristila neće dozovoliti emisiju štetnih gasova, i neće biti neprijatnih mirisa. Građanima Nemanovaca, Pejićevih salaša i Klise može biti samo bolje nego što je sada, jer glavni cilj nam je da postojeća smetlišta postanu ekološka brda i da se izgradi novo postrojenje koje neće remetiti kvalitet života ljudi. Planiramo realizaciju još mnogo dobrih projekata kao što je novi koncept rezervata prirode Begečka jama, ali i Šodroša – naglasio je gradonačelnik Vučević.
Akciju sadnje realizuje JKP „Gradsko zelenilo“ u saradnji sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i Savetom gradonačelnika za ozelenjavanje.
– Sadimo drveće koje će živeti decenijama, tako da je ovo ulaganje u budućnost. Moramo shvatiti da imamo posebnu odgovornost prema životnoj sredini. Klimatske promene utiču i na život ljudi i na prirodu, a posebno je ugroženo zelenilio u gradovima. Zbog toga povećavamo zelene površine i uvodimo zalivne sisteme da očuvamo vitalnost postojećih. Prati se koje bolesti i štetočine napadaju zelenilo, a istražujemo i koje biljne vrste mogu najbolje da usvajaju zagađujuće čestice. Savet za ozelenjavanje ima odličnu saradnju sa Gradom, upravama i javnim preduzećima, jer je sinergija lokalne samouprave i univerziteta od presudnog značaja. U toku je izrada katastra zelenih površina koji će omogućiti bolje upravljanje zelenilom – izjavio je predsednik Saveta za ozelenjavanje prof. Saša Orlović.
Kako je naveo direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević, ovo je prvi put da to preduzeće višak sadnica ne prodaje, nego ih donira lokalnim samoupravama.
– Naši kapaciteti su sadnice za 120 000 hektara, a potrebe su nam 80 000 hektara. Ove godine su to sadnice za vodna područja, a planiramo i uzgoj mednih i dekorativnih vrsta. Oko 15.000 sadnica poklonićemo Apatinu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i drugim opštinama – naglasio je Kružević. On je takođe najavio da će u saradnji sa Gradom biti realizovana akcija kako bi se zaustavila krađa ribe i očuvao ribni fond.
Akciji sadnje takođe su prisustvovali članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mira Radenović i direktor JKP „Gradsko zelenilo“ Miloš Egić.
U Mokrinu kod Kikinde završava se sadnja vetrozaštitnog pojasa površine 14 hektara sa 15.500 sadnica hrasta. Na periferiji sela prema Padeju sadnja hrasta lužnjaka realizovana je sredstvima Ministarstva za zaštitu životne sredine u iznosu od preko 12 miliona dinara. U planu je da ove sezone Mokrin dobije još jedan vetrozaštitni pojas.
Periferija Mokrina, sela na severu Banata, nedaleko od Kikinde, dobiće novi vetrozaštitni pojas površine 14 hektara. Na potezu od sela ka obližnjem Padeju, biće zasađeno 15.500 sadnica hrasta, a posao je poveren rasadniku „Vikumak“ iz Iđoša.
„Na potezu vetrozaštitnog pojasa od Mokrina prema Padeju sade se sadnice hrasta lužnjaka, tako da bih apelovao na meštane Mokrina posebno na one koji vode stoku na ispašu, ali i na one koji izvode radove sa mehanizacijom, da posebu pažnju obrate na ove sadnice i da ih sačuvaju,“ kaže Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika „Vikumak“.
Vremenske prilike odgovaraju sadnicama, tako da posao sadnje može da se odvija bez većih problema. Temperaturna kolebanja nisu u velikoj meri pokrenula vegetaciju. Pojas će predstavljati odličnu zaštitu domaćinstava od severnih vetrova, a stvoriće se i novi ekosistem na tom području.
„Prvenstveni cilj podizanja ovog pojasa jeste da se domaćinstva zaštite od hladnih severnih vetrova, ali i da bi se sprečila eolska erozija jer ovaj teren nema šuma u okolini i vetar vrlo lako odnosi plodni soj zemljišta sa njiva’’, dodaje Lagundžin.
Preduzeće kojem je pripao posao sadnje obavezuje se da će dve godine sadnice i održavati. Ova obaveza pratiće sve buduće firme koje budu dobijale poslove sadnje sadnica.
„Sredstva za vetrozaštitni pojas dobijena su od Ministarstva za zaštitu životne sredine u iznosu od 12.400.000 dinara i moram da naglasim da nas resorno ministarstvo podržava kako ove tako i prethodnih godina’’, kaže Stevan Iličić, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine.
Za ovu godinu u Gradskoj upravi Kikinda planiraju je da se, između ostalog, konkuriše za vetrozaštitni pojas od Mokrina do fazanerije Mlaka, u kom bi bilo posađeno dodatnih 9.000 sadnica.
Izvor: RTV
Foto: RTV
