. У Србији су дефинисани виноградарски рејони, подрејони и виногорја, у оквиру којих постоје оптимални агроеколошки услови за виноградарску производњу. Потенцијал неискоришћених површина је велики, те избор локације не би требало да представља већи проблем. Предност треба дати јужним експозицијама, благо нагнутим и добро осунчаним теренима. Лоза добро успева на великом броју различитих типова земљишта. Уз то, за органску производњу ваља испунити и додатне услове
Најједноставније је подизати виноград на чистом земљишту, где нису у претходном периоду гајене вишегодишње културе. Међутим, ако се земљиште мора крчити, потребно је да се пажљиво уклоне сви остаци корена претходних култура, а у наредних три до пет година земљиште се мора „одмарати“. Најбоље је за то време на њему гајити легуминозе или смеше различитих биљака, које ће послужити као зеленишно ђубриво и обогатити га органском масом.
Ако се произвођач одлучи за органску производњу грожђа, поред основних принципа морају се испоштовати допунски, специјални захтеви који су регулисани Законом о органској производњи и органским производима. Такав виноград се може подизати на парцелама које су довољно удаљене од индустријских и других објеката који су потенцијални загађивачи (цементаре, хемијска индустрија, аутопут и сл.). Одабрана парцела мора бити удаљена бар 50 м од важнијих саобраћајница на којима је фреквенција до 100 возила на сат, или најмање 20 м ако је одвојена живом оградом у висини од најмање 1,5 м. Ако се на суседним парцелама гаји винова лоза конвенционалним методама, оне морају бити удаљене бар 10 м, или 5 м ако између њих и парцеле са органском производњом постоји зелени појас или друга физичка препрека у висини од најмање 1,5 м. Због својих специфичних захтева, органска производња се најуспешније може организовати и контролисати на мањим површинама.
Припрема земљишта
Она има за циљ да омогући оптималан водно-ваздушни режим и створи што повољније услове за развој чокота.
Земљиште се мора посматрати и третирати као живи организам, чији су сви елементи повезани и морају бити у равнотежи. Оно мора бити „здраво“, плодно и довољно влажно.
Пре подизања новог засада неопходно је да се уради анализа обезбеђености земљишта хранивима да би се правилно одредиле количине ђубрива које ће бити унете (тзв. ђубрење на резерву или мелиоративно ђубрење). Риголовање земљишта се изводи на дубину 60–80 цм, специјалним плуговима. Ово је потребно урадити најмање три месеца пре подизања засада, најбоље у јесен да би земљиште измрзло током зиме, натопило се водом и разрахлило. За мелиоративно ђубрење потребно је набавити квалитетан стајњак (5–10 вагона по хектару) и минерална ђубрива, пре свега фосфор и калијум (до 2.000 кг/ха од сваког).
Приликом заснивања винограда у складу с принципима органске производње, синтетичка минерална ђубрива нису дозвољена. Могу се применити ђубрива органског порекла и нека природна минерална ђубрива. У органској производњи грожђа, уместо риголовања, препоручује се подривање земљишта у јесен, специјалним плугом – подривачем на дубину 70–80 цм, и накнадна обрада (до 60 цм дубине) ради заоравања органског ђубрива. У пролеће, пре садње се обавља површинска обрада, без превртања земљишта. Током обраде препоручљиво је користити механизацију са широким гумама. Обраду ваља обавити када је земљиште суво, те избегавати оруђа која нарушавају његову структуру (сабијају га или преврћу).
Ако се винова лоза сади на малим површинама, у башти или на окућници, земљиште се такође мора квалитетно припремити и нађубрити. Дубоку обраду је неопходно спровести у јесен, ашовом (2–3 дубине ашова). За ђубрење се може користити компост или тресет.
Проф. Др Нада Кораћ,
