У Србији су дефинисани виноградарски рејони, подрејони и виногорја, у оквиру којих постоје оптимални агроеколошки услови за виноградарску производњу. Потенцијал неискоришћених површина је велики, те избор локације не би требало да представља већи проблем. Предност треба дати јужним експозицијама, благо нагнутим и добро осунчаним теренима. Лоза добро успева на великом броју различитих типова земљишта. Уз то, за органску производњу ваља испунити и додатне услове
Најједноставније је подизати виноград на чистом земљишту, где нису у претходном периоду гајене вишегодишње културе. Међутим, ако се земљиште мора крчити, потребно је да се пажљиво уклоне сви остаци корена претходних култура, а у наредних три до пет година земљиште се мора „одмарати“. Најбоље је за то време на њему гајити легуминозе или смеше различитих биљака, које ће послужити као зеленишно ђубриво и обогатити га органском масом.
Ако се произвођач одлучи за органску производњу грожђа, поред основних принципа морају се испоштовати допунски, специјални захтеви који су регулисани Законом о органској производњи и органским производима. Такав виноград се може подизати на парцелама које су довољно удаљене од индустријских и других објеката који су потенцијални загађивачи (цементаре, хемијска индустрија, аутопут и сл.). Одабрана парцела мора бити удаљена бар 50 м од важнијих саобраћајница на којима је фреквенција до 100 возила на сат, или најмање 20 м ако је одвојена живом оградом у висини од најмање 1,5 м. Ако се на суседним парцелама гаји винова лоза конвенционалним методама, оне морају бити удаљене бар 10 м, или 5 м ако између њих и парцеле са органском производњом постоји зелени појас или друга физичка препрека у висини од најмање 1,5 м. Због својих специфичних захтева, органска производња се најуспешније може организовати и контролисати на мањим површинама.
Припрема земљишта
Она има за циљ да омогући оптималан водно-ваздушни режим и створи што повољније услове за развој чокота. Земљиште се мора посматрати и третирати као живи организам, чији су сви елементи повезани и морају бити у равнотежи. Оно мора бити „здраво“, плодно и довољно влажно.
Пре подизања новог засада неопходно је да се уради анализа обезбеђености земљишта хранивима да би се правилно одредиле количине ђубрива које ће бити унете (тзв. ђубрење на резерву или мелиоративно ђубрење). Риголовање земљишта се изводи на дубину 60–80 цм, специјалним плуговима. Ово је потребно урадити најмање три месеца пре подизања засада, најбоље у јесен да би земљиште измрзло током зиме, натопило се водом и разрахлило. За мелиоративно ђубрење потребно је набавити квалитетан стајњак (5–10 вагона по хектару) и минерална ђубрива, пре свега фосфор и калијум (до 2.000 кг/ха од сваког).
Приликом заснивања винограда у складу с принципима органске производње, синтетичка минерална ђубрива нису дозвољена. Могу се применити ђубрива органског порекла и нека природна минерална ђубрива. У органској производњи грожђа, уместо риголовања, препоручује се подривање земљишта у јесен, специјалним плугом – подривачем на дубину 70–80 цм, и накнадна обрада (до 60 цм дубине) ради заоравања органског ђубрива. У пролеће, пре садње се обавља површинска обрада, без превртања земљишта. Током обраде препоручљиво је користити механизацију са широким гумама. Обраду ваља обавити када је земљиште суво, те избегавати оруђа која нарушавају његову структуру (сабијају га или преврћу).
Ако се винова лоза сади на малим површинама, у башти или на окућници, земљиште се такође мора квалитетно припремити и нађубрити. Дубоку обраду је неопходно спровести у јесен, ашовом (2–3 дубине ашова). За ђубрење се може користити компост или тресет.
Садња
У нашим климатским условима винова лоза се сади у пролеће, до почетка вегетације (до 15. априла). Садња се обавља квалитетним лозним калемовима одабраних сорти. Ожиљеним резницама (корењацима) виноград се може подизати само на песковитим земљиштима, са више од 70 одсто кварца, где не постоји опасност од филоксере. Таквих земљишта код нас има врло мало.
Пре садње се мора обавити размеравање и обележавање путне мреже, редова и садних места у реду. Идеално би било да редови буду у правцу север-југ, због оптималног коришћења сунчеве светлости, али најчешће други фактори, као што је облик парцеле, доминантни ветрови или нагиб терена, утичу на ову одлуку. Дужина редова не би смела бити већа од 100 метара. Растојање садње зависи од великог броја фактора: климатских услова, одабраних сорти и узгојног облика, агротехнике, стручности и искуства произвођача. На основу досадашњих сазнања, искустава и климатских услова наше земље, оптимално растојање садње би било 2,7 х 1,0–1,2 м или 2,7 х 1,6 м (ако се калемови саде у пару).
Пре садње лозни калемови се морају прегледати и припремити. Жиле се скраћују на дужину 8–10 цм ако се садња обавља у ископане јамиће, или на 2–4 цм ако се сади хидробуром (воденом садиљком). На племенитом делу лозног калема се оставља једно или два здрава зимска окца. Горња трећина лозног калема се парафинише. До момента садње припремљени лозни калемови се чувају у хладној просторији, са жилама потопљеним у воду (не дуже од 7 дана).
Садња хидробуром има низ предности над класичном садњом у јамиће: бржа је и економичнија, а калемови се заливају одмах приликом садње са неколико литара воде, у којој се могу растворити дозвољена ђубрива и инсектициди. Једним агрегатом са два хидробура и седам-осам радника постиже се учинак садње од један до три хектара на дан. На песковитом земљишту учинак је већи.
На окућници нема услова за садњу хидробуром, па се она обавља ашовом у ископане јамиће. Дубина јамића је 40–50 цм. Њихов облик може бити квадратни, троугласт или округао. На дно јамића се сипа слој растресите земље, затим се ставља припремљен лозни калем, жиле се лепо распореде и на њих се сипа слој ситне земље. Затим се у сваки јамић ставља око 5 кг квалитетног стајњака (говеђи, коњски) и око 100 г P и К ђубрива помешаних са земљом, и на крају се преко ђубрива насипа земља, нагази се око калема и залије са десетак литара воде. Кад земљиште упије воду, мотиком се око калема додаје ситна земља.
Ако калемови пре садње нису парафинисани, изнад њих се после садње мора направити хумка од ситне земље која ће штитити калем и ластариће од исушивања. Пожељно би било одмах после садње поставити комплетну потпору (наслон) у складу са одабраним узгојним обликом, и обавити површинску обраду земљишта које је приликом садње угажено.
Садња се обавља по сувом времену. Земљиште не сме бити превише влажно. После садње треба обавити површинску обраду земљишта и посејати легуминозе или друге биљне врсте ради покривања међуредних простора. Ако нема довољно падавина, обавезно је заливање посађених калемова, јер зелени покривач представља конкуренцију младим чокотима.
Ако се чокоти саде у пару а предвиђена је метална потпора, стубови се постављају пре садње да би рационално користили простор у реду (калемови се саде са обе стране стуба).
Проф. др Нада Кораћ, Пољопривредни факултет, Нови Сад
