Џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.) је врста топлијих поднебља и веома адаптивна на различите типове земљишта. Добро подноси сиромашна – скелетна, каменита и песковита земљишта, али и тешке и влажне типове земљишта. Џанарику треба бирати када се воћњак подиже на кречним земљиштима, као што је то случај у Војводини, и на крчевинама претходних воћњака. Она у пролеће рано почиње вегетацију, а у јесен је касно завршава. Због тога кајсија на џанарици више страда од зимских и пролећних мразева.
Црни трн (Prunus spinosa L.) је једна од најраспрострањенијих и најполиморфнијих дивљих врста шљива. Расте у Европи, у Северној Африци и Азији. Многе форме црног трна су отпорне према суши, великим хладноћама и хлорози. Подноси сиромашна и доста влажна земљишта. Домаћин је вируса шарке шљиве, те га не треба користити као подлогу на местима где је већ гајена шљива. Црни трн има веома моћан, разгранат коренов систем, способан да везује ерозивне терене, али и да формира велики број изданака, услед чега се црни трн већином користи као интерподлога.
Трношљива (Prunus insititia L.) је генеративна подлога коју одликује средња отпорност на сушу, на високе температуре, као и отпорност на ниске температуре – мраз.
Виноградарска бресква (Prunus persica L.) је генеративна подлога која захтева лака, растресита земљишта. Не подноси тешка и влажна земљишта. У погледу садржаја креча у земљишту, погодују јој она са садржајем мањим од 5%. Добро успева у топлијим подручјима и подноси сушу, док јој не погодују ниске температуре и мразеви.
Миробалан Б (Myrobalan B) је вегетативна подлога настала селекцијом џанарике. Добро је прилагођена скоро свим типовима земљишта – лаким, растреситим, тешким, збијеним. Добро подноси калцијум у земљишту, те се на подручју Војводине препоручује. Сиромашни терени јој нису проблем и може се користити на земљиштима на којима је претходно већ гајена шљива.
Миробалан 29Ц (Myrobalan 29C) је, слично претходној подлози, добро прилагођена скоро свим типовима земљишта, а добро подноси суве и кречне терене. Може се користити на земљиштима на којима је претходно већ гајена шљива.
Пента је сејанац сорте Imperial epineuse (Prunus domestica), погодан за заснивање засада шљиве, брескве и нектарине на тешким земљиштима, са повишеним садржајем калцијум карбоната (CaCO3) и високим нивоом подземних вода, као што је то случај на подручју Војводине.
Тетра је по карактеристикама слична претходној подлози, али је бујност калемљених сорти на овој подлози већа.
Вавит (WaVit) је подлога селекционисана у Аустрији као клон сорте шљиве вангенхајмова (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Има добар афинитет са накалемљеним сортама шљиве и кајсије. Коренов систем је добро развијен, па може да се гаји без потпоре и не формира изданке. Пораст стабала је уједначен и средње бујан, око 70 % у односу на сејанац џанарике.
Веива (WeiWa)је подлога која је настала у Немачкој размножавањем сорте шљиве вангенхајм културом ткива (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Веће је бујности од подлоге WаVit, а за око 20% мање бујности у односу на сејанац џанарике.
Пикси (Pixy) је слабобујна подлога, која захтева плодна и довољно влажна земљишта, јер тешко подноси сушу. Издвојена је као сејанац подлоге St. Julien. Слабије подноси и креч у земљишту, а није погодна за садњу на теренима где је претходно већ гајена шљива.
Иштара (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) је комплексни међуврсни хибрид осетљив на главне ограничавајуће факторе – висок садржај креча у земљишту, сушу, као и вишак воде у земљишту.
Јаспи (Prunus salicina × Prunus spinosa) за разлику од претходне подлоге, добро подноси тешка и базна земљишта.
GF677 (Prunus persica × Prunus dulcis)је веома популарна подлога за шљиву захваљујући својој способности да подноси и до 12 % физиолошки активног креча у земљишту. Добро подноси и неплодна, сува земљишта, као и поновну садњу на месту старог засада шљиве. Ова подлога се због свега наведеног препоручује за земљишта у Војводини.
Пише: Проф др Зоран Кесеровић
