Вински мит, испијање божолеа, већ двадесетак година организује се трећег новембарског четвртка и на нашим просторима. Дочекује се он свечано у неким новосадским и београдским ресторанима и клубовима, али се најчешће и све чешће слави као – Дан младог португизера.
Португизер је на Фрушкој гори био познат у прошлости као сватовско вино или сватовац. То је вино које је било спремно за употребу у јесен, у време свадби, отуда му и име. Традицију пијења младог вина, произведеног по посебној технологији, последњих једанаест година негује и чува винарија „Мачков подрум“ из Ирига. Од свега три произвођача португизера на Фрушкој гори, једино њихов је справљен тзв. карбонском мацерацијом. У питању је процес у коме се грожђе, са све петељком, ставља у танк у који се онда додаје угљен-диоксид (ЦО2). Бобице пуцају под притиском, а сок се полако цеди без притискања. Овај начин производње гарантује лагано, воћно, веома питко и освежавајуће црвено вино које се пије благо расхлађено на око 13°Ц. Најлепше је када се пије младо иако, ако је година била добра, свој потенцијал може да развија и у наредних 5 година. Једна од великих врлина овог вина је што се лепо спаја са храном. Ако га пијете као аперитив, послужите уз њега традиционалне домаће производе попут сланине, кобасице и сира. Још занимљивије ће бити уз гриловану пилетину, маснија црвена меса и слане сиреве. Спорадичних случајева неговања култа младог вина код нас има још. Винарија „Винум“ у Сремским Карловцима почела је да производи младо вино од сорте пино.
Распрострањен је и у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Хрватској и Словенији. Сорта је која рано сазрева и даје лагана вина која нису интензивно обојена. Упркос томе што су га вински експерти третирали као незанимљиво и обично вино, искуства винара у Мађарској и Хрватској доказују да се из њега може извући и више.
И у земљама у окружењу слави се долазак младог вина. Организују се разноразне светковине њему у част, али најчешће се то чини почетком новембра. У Хрватској и Словенији младо вино углавном се проба на празник Светог Мартина, 11. новембра, на традиционални празник крштавања вина. То је заправо тренутак када се мошт-шира претвара у вино. У Словенији се „Мартиновање“ слави више од осталих винских празника, а према обичају, ова светковина почиње 11. новембра, у 11 сати, 11 минута и 11 секунди.
У Марибору, граду у ком с поносом чувају и негују настарију лозу на свету – стару трту или жаметну чрнину, овај празник зна да окупи и по 20.000 људи. И у северним деловима Хрватске вековима се „крштава“ младо вино, уз примену различитих обичаја и неизоставну дегустацију. То се дешава такође на Светог Мартина или „Мартиње“. Сличан обичај упражњава се понегде и на северу Војводине, али се тамо придржавају француског календара – трећег четвртка у новембру.
Дан младог португизера у Иригу
На нашим просторима више од деценије култ младог вина, кроз производњу уз примену карбонске мацарације и приређивање светковине поводом отварања прве бачве трећег четвртка у новембру, негује винарија „Мачков подрум” из Ирига. Власници ове винске куће, у жељи да својим потрошачима, али и другим винољупцима, дочарају еуфорију дочекивања младог вина и омогуће да доживе ту радост, од 2009. до 2018. године у центру Новог Сада организовали су светковину „Дан младог португизера“, уз музику, весеље, поезију… Од 2019. године ова фешта одиграва се у Иригу, а ове, уместо трећег четвртка, биће одржана трећег петка, односно 18. новембра. Разлог за промену термина, с четвртка на петак, практичне је природе и уступак винољупцима, да могу без устезања да уживају у даху и свежини младог портигузера, не мислећи на сутрашњи одлазак на посао.
