Гордана и Војислав Шокшић су за потребе своје породице одувек сами производили храну на њиви у атару Тараша, села надомак Зрењанина која је, како кроз шалу кажу, Горданин мираз. Пре 12 година начини су значајан преокрет. Уместо на ковенционалан начин, поврће су почели да производе по органским принципима. Према њиховим речима, нису ни сањали да ће од овог посла касније живети.
– У нама се некако пробудила еколошка свест и производња здраве хране постала је наша породична и животна филозофија. Мени овај посао причињава велико задовољство, али истовремено носи и велику одговорност. Била сам запослена у једној зрењанинској фирми и, када смо 2008. године почели да се окрећемо овој производњи, егзистенција моје породице била је обезбеђена. Сада је ова производња наша основна делатност и због тога себи не смемо да допустимо пропусте и грешке – каже наша саговорница.
Значај пшенице за плодоред
А да би се избегле грешке, оба сина уписала су Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер – органска пољопривреда. Мирко је школовање завршио, засновао породицу, а родитељима и млађем брату Горану на фарми помаже кад год је то потребно. Горан је апсолвент и у породичном послу задужен је за администрацију. И ту има много обавеза, јер Шошкићи своје поврће више не продају на пијаци већ га испоручују унапред договореним купцима – ланцу маркета Лидл и Макси.
Кромпир, купус, цвекла, бундева, шаргарепа, бели и црни лук, тиквице, блитва и пшеница –сетевена је структура за ову производну годину на 10 хектара органске био фарме „Шокшић“. Све се производи на отвореном пољу. Најзаступљенији су кромпир и купус. Шокшићи кажу да је кромпир заштитни знак њиховог газдинства. А како и не би био, кад је Тараш надалеко познат баш по производњи овог поврћа. Песковито земљиште које се наслања на обале Тисе погoдује кромпиру, али и осталим биљакма. Земљиште је само један фактор који утиче на то да храна, произведена на њему, буде квалитетна и да биљке донесу добар род. Знају то Шокшићи и због тога велику пажњу посвећују плодореду. Једну културу на истом месту узгајају тек после треће или четврте године.
– На овај начин земљу штитимо од исцрпљивања и одржавамо баланс хранљивих материја. За плодоред посебно је значајна органска пшеница. Определили смо се за домаћу сорту НС40С. Од заштитиних средстава употребљавамо само она која је дозволило ресорно министарство. Али, суштина је у томе да се увек ради на превентиви. Ми не дозвољавамо да се болести појаве. Управо због тога је и семе које користимо добро и отпорно. Битан фактор успешне производње је и добра припрема земљишта. Изузетно је важно да оно у себи има пуно хранива, јер је то гарант да ће биљка бити здрава и снажна. За ђубрење користимо биљни отпад, односно зелену масу, али без стајњака, који купујемо, нема равнотеже у земљишту – објашњава Гордана и напомиње да су до пре неколико година једва налазили стајњак, а сада га у селу има на претек јер су се пољопривредници опет окренули сточарској производњи.
На реду погон за сецкано поврће, па производња органских тестенина
Гордана у шали зна да каже да мотика никада из моде не излази, али због недостатка радне снаге Шокшићи су одлучили да осавремене производњу те су купили шпартач за специјалне културе који замењује сезонске раднике. Ову прикључну машину обезбедили су захваљујући конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. На исти начин дошли су и до новца за завршетак хладњаче, капацитета 30 тона, као и за куповину бокс палета. Укупна вредност ових инвестиција је 1.200.000 динара.
– Нама произвођачима преко су потребна средства за инвестиције. Као чланица Управног одбора наше кровне организације „Србија органика“ и Војвођанског кластера органских произвођача, свесна сам тога да виши степен прераде гарантује опстанак наше био фарме. Размишљамо о отварању погона за сецкано поврће. За то нам је потребан новац. Сада нам прилично добро изгледају кредитне линије Развојног фонда Војводине и Гаранцијског фонда АПВ. Каматне стопе су коректне, као и грејс периоди – каже Шокшићева.
Наша саговорница поздравила је и нове подстицајне мере Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно, повећање субвенција за 400 одсто од износа за подстицаје који се, у складу с посебним прописом којим се уређује расподела подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, исплаћују за основне подстицаје за биљну производњу. То значи да произвођачи органских биљних производа могу да остваре субвенције у висини од 26.000 динара по хектару. Корисник може да добије износ који не прелази 520.000 динара.
А да дружење увек доноси нове идеје, потврђује и прича наjaих домаћина. Наиме, с кућним пријатељима досетили су се да би две породице могле да се удруже и да органску пшеницу коју производе Шокшићи мељу, а од брашна праве тестенине. Ова идеја још увек се разрађује и велика је вероватноћа да ће бити преточена у дело.
Ј. Бајшански
Добро јутро број 577 – Мај 2020.
