Крећући се по Тари примећују се необичне црне кутије окачене на дрвене рамове.
Није реч о хранилицама за птице или нечему сличном. Реч је о феромонским клопкама за инсекте.
– Феромони су примамљиве супстанце које луче мирисе специфичне за одређену врсту, те стога омогућују потпуно селективно сузбијање инсеката. Ми их користимо за контролу популације поткорњака, рекао је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.
Поткорњаци су мали инсекти, величине свега два до три милиметра, који се хране дрветом и типичне су секундарне штеточине. Углавном насељавају јако слаба, умирућа и посечена стабла, али када се пренамноже, насељавају и потпуно здрава стабла и понашају се као примарне штеточине. Природни непријатељ поткорњака је тропрсти детлић.
– На Тари је проблем настао због изражених климатских промена, односно после периода великих суша и шумских пожара који су довели до физиолошког слабљења стабала и пренамножавања популације поткорњака. Под највећим ударом на Тари су стабла јеле и смрче, али није поштеђена ни Панчићева оморика, истиче Милановић.
ЈП „Национални парк Тара“ конкурисао је код Норвешке амбасаде у Београду са предлогом пројекта „Зелена Тара“. Циљ пројекта је смањење бројности популација поткорњака помоћу феромонских клопки.
– Можемо рећи да је пројекат „Зелена Тара“ заживео и да се примењује на подручју Националног парка Тара већ пуних осам година захваљујући Управи за шуме – Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства. У оквиру Националног парка Тара мониторингом поткорњака бави се Служба за заштиту и гајење шума, закључио је Милановић.
Текст и фото: ГЗС/РИНА
