Жене на селу су високо дискриминисане и зато Координационо тело за родну равноправност предлаже да се направи акциони план оснаживања жена на селу и пошто смо пре неколико година увели родно одговорно буџетирање, да се у буџету, како државном тако и локалним, нађе ставка подршке женама на селу, изјавила је председница овог тела Зорана Михајловић.
Она је сумирајући закључке конференције „Жене као носиоци руралне економије“ организоване у сусрет Међународном дану сеоских жена рекла да се разговарало о положају жена у руралним пределима Србије и о пројекту који траје од 2017. године и зове се “ Упослимо 1000 жена са села“ а запослене су 1002 жене.
– Жене на селу немају довољно права и мора да им се омогући да имају права као и мушкарци тј. да управљају газдинствима, буду власници земљишта и остварују приходе односно плате, а не као што је најчешће сада случај да практично раде за смештај и за храну – рекла је Михајловић, која је потпредседница Владе Србије.
Председница Етно мреже Виолета Јовановић је истакла да би представљени добри примери локалних самоуправа које подржавају своја удружења и обезбеђују им простор за рад и опрему, откупљују њихове производе за потребе протокола градоначелника, требало да се шире и на друге градове и општине.
– Наша главна порука јесте да примери добре праксе треба да постану стални. Важно нам је и да се у Београду отвори репрезентативна етно- галерија где би сви ми као и странци који дођу у Београд могли да виде производе жена и са собом понесу најлепши део Србије – рекла је Јовановић.
Директорка агенције UN Women Милана Рикановић је истакла да је клучно да цело друштво, од јавне управе, државних инстуитуција, развојних фондова, међународних организација мора наставити да пружа директну подршку економском оснаживању сеоских жена, где, како је рекла, не сме да се заборави важна улогу женских невладиних организација.
– Друга кључна порука јесте да све јавне политике и буџети локалних самоуправа, али и националног нивоа у себе укључе циљане мере за унапређење положаја жена на селу – рекла је Рикановић.
Покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић је навео да је покрајински секретаријат на чијем је челу у претходне две године определио више од 170 милиона динара директне помоћи женама предузетницама. Као веома важно је истакао и потребу доношења Закона о занатству, јер је Србија једна од ретких земаља у региону која нема тај закон а многе жене на селу се баве управо старим занатима.
Према речима канадског амбасадора у Србији Џајлза Нормана, земља коју представља је увек у центар политике стављала родну равноправност, а у Србији је нашла партнере са којима може да ради на томе.
– Жене представљају кичму и стуб руралних средина и њиховог економског и културног развоја – оценио је амбасадор и додао да на њих мора да се обрати већа пажња јер су често запостављене.
На конференцији је уприличена и мала изложба радова женских удружења из Сремске Митровице, Пирота, Књажевца, Беле Паланке, Пирота, Инђије на којој су се жене представиле својим рукотворинама, претежно плетивима и тканим предметима.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
