Насловна ВЕСТИ Потребна шира стратегија развоја пољопривреде

Потребна шира стратегија развоја пољопривреде

205


О значају сарадње, финансирања и промоције пољопривреде у оквиру 88. Сајма пољопривреде дискутовано је кроз панел „Пољопривреда на првом месту“, а министар пољопривреде Бранислав Недимовић истакао је да је буџет за подстицај нарастао два пута у последњих седам до осам година.
Говорећи о обртним средствима и набавци механизације, министар је рекао да су прошле и ове године „субвенције биле издашне“ и да ће се са тиме наставити, те да су на располагању конкурси Светске банке, док смо са средствима из ИПАРД фондова „у петој брзини“.
„Оно што нас чека је и конкурс Светске банке за сточаре и ратаре, чека нас позив везан за рурални развој. То су неке ствари које употпуњују читаву слику у овој 2021. години везано за финансијску подршку пољопривредницима која је из године у годину све већа“, рекао је министар.
Недимовић је казао да, иако је ова година била екстремно сушна, пољопривреда неће бити у „минусу“, односно да ће бити остварен род на нивоу вишегодишњег. Према његовим речима, приноси кукуруза су на нивоу 6 до 6,3 тоне по хектару, а и сунцокрет је солидно родио, саопштили су организатори.
Недимовић је овом приликом рекао да су ове године почеле озбиљне контроле како се користе исплаћена средства, а у неким случајевима утврђено је да се половина новца користи ненаменски или су у конкурсној документацији фалсификовани подаци.
Говорећи о примени Закона о сезонском запошљавању у пољопривреди Недимовић је навео да је на тај начин ангажовано 44 хиљаде људи, а све више на нашим пољима ангажовани су радници из иностранства.
Учесници панела су се сложили да је потребно унапредити сарадњу свих релевантних субјеката у пољопривреди и направити ширу стратегију развоја пољопривреде.
Синергијом ресорног министарства, пословних банака, прерађивача и произвођача може се доћи до нових стратегија у развоју пољопривреде, истакнуто је током дискусије.
Опција коју пољопривредни произвођачи највише бирају су субвенције државе, које реализују путем пољопривредних кредита код банака.
„Комерцијална Банка и НЛБ банка су ове године најуспешније у томе, преко 1,8 милијарди кредита смо већ исплатили, што је скоро половина свих исплаћених кредита, тако да смо пружили највећу могућу подршку пољопривредницима“, казао је Дејан Јањатовић, председник ИО Комерцијалне банке.
НЛБ банка организује и Органик конкурс – 5 милиона за 10 најбољих идеја. Ове године се придружује и Комерцијална банка као нова чланица НЛБ групе и тренутно има око 80 пријава на конкурсу, а сви заинтересовани се могу пријавити до краја септембра. Овај конкурс предвиђен је да олакша пословање органске производње која изискује већа финансијска средства И има компликованије процесне системе.
Према подацима НЛБ банке, претходне године су се највише подносили захтеви за кредите за ликвидност, након њих су кредити за куповину механизације, половне и нове, за изградњу објеката, куповину стоке земље и други.
„Ми као банка имамо обавезу да и министарству пренесемо оно што видимо на терену, потом да се прилагоде ти програми ономе што пољопривредницима треба… У тој размени информација мислим да сви добијају, онда једноставно то пољопривреду гура напред. Наравно, с друге стране и пољопривредници су ту да чују неке нове трендове, а банка не само што финансира, банка у свом пословању и прати те трендове“, истакао је Владимир Чапрић, члан извршног одбора НЛБ Банке.
Он додаје да су програми ту да пољопривредницима дају опције, а они су ти који ће на крају одлучити шта је за њихову производњу најбоље и на који начин ће се то финансирати.
На панел дискусији су учестовали и Марко Јанковић, председник Удружења Одгајивача оваца Србије, Горан Ðаковић, председник Удружења новинара за пољопривреду Агропресс и Ненад Мишчевић, генерални директор Нектар групе.

Извор: Танјуг

Фото: Pixabay